Završno testiranje prečistača otpadnih voda u Vrbasu

Predsednik opštine Vrbas Milan Glušac kaže za „Dnevnik” da su u toku završna testiranja postrojenja.

– Novac smo dobili za nastavak funkcionisanja postrojenja za naredni period, a u narednim mesecima očekuje se i njegova zvanična primopredaja po obavljanju kontrole funkcionisanja – kaže Glušac. –Nastavljamo projekat čišćenja Velikog bačkog kanala, a kroz mesec dana očekuje se i završetak projektno-tehničke dokumentacije za samo čišćenje kanala, koja će biti kompletna. Urađen je i donet prostorni plan i, što je važno, građani su mogli kroz javni uvid videti na koji način će se rešavati revitalizacija Velikog bačkog kanala.

On ističe da je lokalnoj samoupravi, kada je reč o čišćenju kanala, od najvećeg značaja bilo da to budu najbolje i najprimenljivije metode jer žele da unaprede životnu sredinu, ali i da samo izmuljavanje bude bezbedno za građane, što je osnova svega.

– Opredelili smo se za metodu koja je najbolja i koja se može primeniti na šest kilometara koji su najzagađeniji. U pitanju je skup više metoda, posebna obrada mulja, nakon koje sledi isušivanje u samom koritu, a zatim se takav mulj vadi i tretira na mobilnom postrojenju koje će biti postavljeno uz sam kanal te neće biti mogućnosti za zagađivanje vazduha i vode, a važno je i da će testiranja vazduha i vode biti konstanstna – napomenuo je Glušac. – Uvek ćemo imati mogućnost da proverimo kvalitet, te će problem koji traje 50 godina biti rešen, a sad smo u situaciji da rešavamo ekološke probleme i u narednom periodu nas čeka, a takođe je vezano za Veliki bački kanal, izrada projektno-tehničke dokumentacije za nastavak izgradnje kanalizacione mreže za sva naseljena mesta. Dokumentacija je gotova i usaglašava se i čekamo u predstojećem periodu novac od Vlade Srbije, preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, a tu je uvek i neizostavna pomoć Vlade APV.

Lokalna samouprava će, ističe Glušac, u narednim mesecima dobiti prečistač na upravljanje, kada tačno, teško je reći jer to zavisi od otklanjanja nedostataka na samom postrojenju, a pošto je to investicija Evropske delegacije, od njih zavisi tačan datum.

– Uporedo s tim projektom, Vrbas radi i sanaciju postojeće deponije, kompostilišta i formiranja transfer-stanice, takođe važan projekat koji se tiče zaštite životne sredine. Već u januaru i u narednim mesecima počinje izgradnja vodovoda prema naseljenim mestima opštine Vrbas, što je generalni problem u čitavoj Vojvodini – kaže Glušac. – Sam grad Vrbas ima vodu odličnog kvaliteta i želimo tu vodu cevovodom da povežemo s naseljenim mestima i da svi naši građani imaju vodu odgovarajućeg kvaliteta, kakva im i pripada.

Glušac napominje da se u Vrbasu sprovode tri velika projekta koja se tiču zaštite čovekove sredine, a po njihovom rešavanju, Vrbas će biti jedna od retkih opština koje su rešile višedecenijske probleme.

Za ovu godinu Vrbas ima dosta projekata koje planira da realizuje, među kojima je i izgradnja gasne mreže za dve škole i predškolsku ustanovu, koju finansira Pokrajinska vlada.

– Radićemo i rekonstrukciju četiri škole i četiri vrtića preko Vlade Švajcarske, koja je izdvojila 1,6 milion švajcarskih franaka, koje smo dobili kao najbolja Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima – kaže Glušac. – Očekuje nas i rekonstrukcija dve škole, među kojima je i jedna od najstarijih gimnazija u Srbiji, Gimnazija „Žarko Zrenjanin”, kao i rekonstrkcija Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj” u Zmajevu.

Ove godine započeće i gradnja stanova za raseljena lica, ali i mnogo drugih investicija jer je, kako tvrdi Glušac, blagovremeno pripremljena sva potrebna projektno-tehnička dokumentacija te građani mogu očekivati mnogobrojna investiranja.

– Asfaltiran je i kompletno rekonstruisan deo puta, od auto-puta do ulaska u sam grad Vrbas, a u narednom periodu očekuje nas i rekonstrukcija puta Vrbas–Kula. Reč je o najfrekventnijim deonicama – kaže Glušac.

Kad je reč o Ravnom Selu i pitanju vodovoda, predsednik opštine Vrbas smatra da je vodovod u principu svuda problematičan.

– Prvo rešavamo probleme u samom Vrbasu i kada je reč o kvalitetu vodosnabdevanja vode, najbolji smo u Republici Srbiji jer smo nizom metoda uspeli da vodu dovedemo u stanje koje je potrebno, ali smo i implementirali „smart sela” – ističe Glušac. – Za samo dva sata možemo očitati stanje u čitavom jednom selu zbog vodomera na daljinsko očitavanje, kao i kancelarija koja je potpuno automatizovana i u kojoj se u svakom trenutku videti nedostaci tipa: da li je negde povećana potrošnja, što daje signal da je negde mreža „pukla” ili vodosnabdevanje otežano, i jedna smo od retkih opština koje poseduju takav sistem. Druge opštine, ne samo u Srbiji već i u regionu, konstantno dolaze da se interesuju kako smo rešili naš problem i smanjili gubitke na smoj mreži.

Po rečima predsednika opštine Vrbas Milana Glušca, za završetak dva velika projekta čeka se lepše vreme za nastavak gradnje.

– Radi se i parking-prostor sa 64 mesta iza zgrade Opštinske uprave, u samom centru, koji finansira Pokrajinska vlada. S toplijim vremenom nastavićemo izgradnju, a radi se i poslovna zona za poznatog investitora, italijansku firmu koja je kupila parcelu, a obaveza Opštine bila da je opremi uz pomoć Pokrajinske vlade. Takođe se čeka lepo vreme da se oba projekta završe – kaže Glušac. – Definisali smo i industrijske zone kroz plansku dokumentaciju, oformili smo i industrijsku zonu kraj samog auto-puta, osim one koju imamo u Kucuri od 74 hektara i u prethodnom periodu tri velika investitora su obišli opštinu Vrbas da bi se raspitala za mogućnost gradnje fabrika.

Trenutno se radi na tome da naseljena mesta opštine Vrbas dobiju vodu dobrog kvaliteta, napominje Glušac, a sugrađani u prethodnom periodu nisu bili prepušteni sami sebi.

– Trudili smo se da uz pomoć projekata koje imamo poboljšamo kvalitet vodosnabdevanja i realizacija nas očekuje ove godine, užurbano radimo na tom pitanju i uspećemo da rešimo sve velike probleme s kojima smo se susretali u prethodnom periodu – kaže predsednik opštine Vrbas. – Moram napomenuti da su u svakom selu postavljene eko-česme, te građani imaju alternativu. Kada je 2006. godine ustanovljeno da voda nije odgovarajućeg kvaliteta, kada su određeni parametri promenjeni prema novom zakonu, odnosno podzakonskom aktu, voda koja je bila odgovarajućeg kvaliteta za piće tada to više nije bila, već se vodila kao neodgovarajuća, „tehnička”, koja se može koristiti za kupanje, zalivanje, pranje i tu postoji evidentan trošak.

Po njegovim rečima, cena vode u naseljenim mestima je niža nego u gradu, te su kriterijumi ispunjeni do realizacije kompletnog projekta.

Maša Stakić