Počela primena spornog zakona za SPC u Crnoj Gori

Shodno ovom zakonu, nakon 800 godina postojanja, verska zajednica SPC u Crnoj Gori od danas ukazuju stručnjaci više nema ni stauts pravnog lica, a njena imovina se tretira kao imovina bez vlasnika.

Tako će nacionalizacija objekata i zemljišta u posedu SPC počev od danas biti vršena bez naknade - popisom i uknjižbom države Crne Gore kao novog vlasnika tih nepokretnosti, a rešenja o upisima trebalo bi da budu dostavljena SPC-u, kao zainteresovanom licu.

Advokat Milenko Radić upozorava da, s obzirom da SPC od danas nema status pravnog lica, ona neće imati ni pravo (aktivnu legitimaciju) da vodi bilo koje pravne postupke u cilju dokazivanja i zaštite svojinskih prava na toj imovini.

Zbog toga je, kako smatra, najbolje rešenje da SPC insistira na zaključenju ugovora sa Vladom Crne Gore i tako pokuša da putem sporazuma zadrži deo svojih manastira i crkava.

Na ovaj način mogu da se dogovore baš sva otvorena pitanja, jer bi ovaj ugovor bio iznad zakona, rekao je Radić Tanjugu.

On je ukazao da su sve ostale verske zajednice, koje su do juče evidentirane na osnovu Zakona o pravnom položaju vjerskih zajednica, koji je danas prestao da važi, kao i verske zajednice sa kojima je Vlada Crne Gore potpisala ugovor - jevrejska, islamska i rimokatolicka, nastavljaju nesmetan rad i njima je ostavljen prelazni rok od devet meseci da podnesu prijavu radi ponovnog evidentiranja.

Zakon je usvojen 27. decembra 2019. a istog dana ga je predsednik CG proglasio Ukazom.

PODGORICA: Crnogorski Zakn o slobodi veroispovesti, kojem se protivi Mitropolija crnogorsko-primorska SPC, deo opozicije i veliki broj vernika danas stupa na snagu, a advokat Nikola Martinović kaže da će se od SPC tražiti da dokaže pravo imoivne na nekim objektima.

Predviđa da bi ceo postupak dokazivanja i registrovanja SPC u Crnoj Gori mogao da traje najduže godine dana.

Zakon, koji je u crnogorskom parlamentu usvojen pod okriljem noći i hapšenjem poslanika Demokratskog fronta, koji su se tome protivili, dodatno je podiglo tenzije u crnogorskom društvo, a vernike izvelo na ulice, molebane i litije, gde iskazuju svoje nezadovoljstvo.

Grad je tog dana i noći bio blokiran jakim policijskim snagama, a zgradi parlamenta nije moglo ni da se priđe.

Martinović kaže da dokazivanje svojine, što će biti obaveza SPC, nije ništa novo i nepoznato, poredeći objekte koji postoje vekovima sa, kako kaže, kućama i stanovima koje građani danas imaju u svojini.

Ovaj crnogorski advokat kaže da u imovinskom smislu tu ne vidi nikakav problem.

Prema njegovim rečima, od danas Uprava za imovinu ima obavezu da u saradnji sa Upravom za nekretnine napravi spisak državne imovine koja je obuhvaćena Zakonom i da pokrene upravne postupke pred Upravom za nekretnine kako bi se, kako navodi, obavili odgovarajući upisi.

"To znači da je Uprava za imovinu dužna da identifikuje nekretnine za koje veruje da mogu biti državna imovina po ovom zakonu i da podnese zahtev Upravi za nekretnine da se ta činjenica proveri.

Onda će u tom upravnom postupku, sa jedne strane onaj na koga je upisana ta imovina, to mogu biti razna pravna i fizička lica i sa druge strane država Crna Gora, odnosno Uprava za državnu imovinu biti stranke u upravnom postupku", kaže Martinović.

Pozivajući se na pravila opšteg upravnog postupka po kojem se i danas vrše upisi prava na nekretnine sprovešće se postupak po kojem će, navodi Martinović, svaka od strana priložiti dokaze na osnovu kojih smatra da ima osnov za upis prava svojine.

"Onda će Uprava za nekretnine postupiti po tim zahtevima. Odnosno proceniće da li jedna od stranaka ima osnov za upis i na osnovu toga osnova izvršiti odgovarajući ili odbiti upis", objasnio je ovaj stručnjak.

Precizirajući dalje, Martinović kaže da kada se formiraju stranke upravnog postupka onda će obe strane da predlože dokaze na osnovu kojih zasnivaju svoje pravo, na osnovu kojih će na kraju Uprava za nekretnine pribaviti i izvršiti uvid, onda će ona doneti prvostepeno rešenje.

Svaka od stranaka će imati pravo žalbe, a o toj žalbi će odlučivati Ministarstvo finansija, a ako i posle toga neka od stranaka bude nezadovoljna ima pravo da se obrati Upravnom sudu kako bi Upravni sud rešio taj spor, kaže Martinović.

Martinović smatra da do opstrukcije u pojedinim institucijama ne bi trebalo da dođe.

Pvodom najave SPC da će tražiti međunarodnu arbitražu, Martinović kaže da za ovakve sporove arbitraža ne postoji.

Mitropolija crnogorsko-primorska trebalo bi, prema njegovom mišljenju, da bude registrovana u Crnoj Gori.

"Trebalo bi da ako poštuje zakon, izvrši registraciju kao i sve ostale verske zajednice, da stekne svojstvo pravnog lica i da na osnovu toga ima koristi, a ne štete", kaže Martinović.

A na pitanje zašto SPC osporava ovaj zakon, Martinović ističe da je to pitanje za SPC.

"Oni imaju svoje razloge, verovatno se boje da će to uticati na njihova imovinska prava. Da li je to opravdano ili ne, videćemo", kazao je Martinović.

Zakonom je propisano da će svi verski objekti koji predstavljaju kulturnu baštinu, a koji su bili imovina države Crne Gore pre gubitka njene nezavisnosti 1918. godine i koji kasnije nisu na odgovarajući pravni način prešli u svojinu neke verske zajednice, biti prepoznati kao državna imovina.

Međutim, ako bilo koja verska zajednica raspolaže dokazima da je na osnovu nekad ili danas važećih propisa postala vlasnik neke imovine, država će to priznati i poštovati.

"Postupanje po ovom zakonu se može završiti u katastru, odnosno Upravi za nekretnine za najviše pola godine. Posle toga može se očekivati da Ministarstvo finansija reši najviše za dva meseca i posle toga još tri meseca da završi Upravni sud. Rok od godinu dana je da se dođe do konačne odluke je prema mom mišljenju objektivan, u kojem se sve može završiti bez uticanja na bilo čija prava", zaključuje Martinović.