Vučurević: Rastu proizvodnja i izvoz, pada nezaposlenost
NOVI SAD: Privredna komora Vojvodine 2019. godine obeležila je 100 godina postojanja. Predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević je na Svečanoj akademiji povodom tog jubileja istakao da prvih 100 godina postojanja ove institucije pokazuje da u Vojvodini postoji preduzetnički duh, a šta nam pokazuje poslovna godina za nama, saznaćemo upravo od prvog čoveka pokrajinske privredne komore Boška Vučurevića.
Kako ocenjujete poslovnu 2019. godinu?
Republika Srbija je tokom 2019. godine uspela da zadrži postignutu makroekonomsku stabilnost. Stopa rasta BDP-a od 4,8 odsto u trećem kvartalu prošle godine, ostvaren fiskalni suficit, niska i stabilna inflacija i učešće javnog duga u BDP u održivim okvirima, povoljno su uticali i na privredu Vojvodine. Vrednost regionalnog BDP-a Regiona Vojvodine u iznosu od 1.313,0 milijardi dinara, učestvuje sa skoro 26 odsto u nacionalnom BDP-u i, u odnosu na prethodnu godinu, zabeležen je nominalni rast od 4,1 odsto, dok je nivo regionalnog BDP-a po stanovniku Vojvodine u 2018. godini nominalno povećan za 4,5 odsto, međugodišnje. Prema poslednjim podacima, za prvih deset meseci 2019. godine, u AP Vojvodini je industrijska proizvodnja zabeležila međugodišnji rast od 0,4 odsto. U prvih devet meseci, u Vojvodini je izdato preko 5.600 građevinskih dozvola, a predviđena vrednost građevinskih radova je veća za 37,2 odsto u odnosu na vrednost radova u prvoj polovini prethodne godine. Ukupna vrednost spoljnotrgovinske robne razmene AP Vojvodine, tokom deset meseci 2019. godine veća je za sedam odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz robe je ostvario povećanje od 8,1 odsto, uvoz je porastao po stopi od šest odsto, a spoljnotrgovinski deficit je manji za 11,6 odsto. Broj nezaposlenih u oktobru je smanjen je u svim oblastima Vojvodine, gde je zabeležen pad nezaposlenih od 13 odsto (-14.957 lica) u odnosu na stanje u istom mesecu 2018. godine.
Privredna komora Vojvodine veliki broj aktivnosti usmerava na unapređenje ino-saradnje. Kakvi su planovi za narednu godinu?
Dalji nastavak međuregionalne saradnje i internacionalizacija vojvođanskih malih i srednjih preduzeća biće jedan od prioriteta u aktivnostima PKV u toku naredne godine. Kroz zajedničke aktivnosti u interesu privrede, nastavićemo s kvalitetnom saradnjom koju imamo sa Privrednom komorom Srbije i Pokrajinskom vladom, sa svim našim poslovnim partnerima u regionu, ali i otvarati nova tržišta našoj privredi. U prvoj polovini godine očekujemo posete privrednih delegacija i naših komorskih partnera iz Ruske Federacije, Slovačke, Slovenije, Mađarske, Rumunije i Maroka. Tom prilikom organizovaćemo poslovno-investicione forume i bilateralne susrete u PKV. Sada već mogu sa zadovoljstvom da najavim i prezentaciju vojvođanske privrede sredinom juna 2020. godine u Nemačkoj, i to u Frankfurtu. Nastavljamo i s učešćem na međunarodnim sajmovima. Privredna komora Vojvodine već je organizovala nastupe svojih kompanija na međunarodnim sajmovima turizma u Beču, Budimpešti, LjubljanI, kao i Sajmu metalskog kompleksa u Beču.
U periodu januar – oktobar 2019. godine, ukupna vrednost agrarne spoljnotrgovinske robne razmene vojvođanskog regiona iznosi 1,7 milijardi evra, i veća je za 20,6 odsto od ostvarene razmene u istom periodu prethodne godine. Izvoz agrarnih proizvoda i dalje čini preko jedne petine ukupnog vojvođanskog izvoza, približivši se četvrtini ukupnog izvoza (23,7 odsto).
U prvih deset meseci, ostvareno je povećanje izvoza od 18,9 odsto i uvoza od 25,2 odsto, u odnosu na isti period 2018. godine. Iz agrarne spoljnotrgovinske robne razmene APV zabeležen je suficit viši za 15,3 odsto od suficita u periodu januar – oktobar 2018. godine.
Privredna komora Vojvodine obuhvata tri udruženja, iz poljoprivrede, industrije i usluga. Koliko su oni bili aktivni?
Tokom 2019. godine, u okviru naših udruženja, održano je nekoliko desetina sednica grupacija čije smo zaključke upućivali PKS. Od 100 zahteva, koje je celokupan komorski sistem podneo Vladi, 35 je usvojeno. To je veliki uspeh komorskog sistema jer se na ovaj način, kroz rad grupacija koje čine privrednici, privreda direktno pita i učestvuje u unapređenju privrednog ambijenta. Takođe, konstituisali smo dva Saveta – zanatstvo, stare zanate i preduzetništvo, u cilju afirmacije zanatstva kroz samozapošljavanje, razvoj preduzetničkih ideja i zaštitu kulturnog nasleđa, kao i za cirkularnu ekonomiju kako bismo podigli svest i odgovornost o upravljanju industrijskim, komunalnim i drugim otpadom. Udruženja su se bavila organizovanjem stručnih skupova na aktuelne teme gde su privrednici mogli iz prve ruke da čuju mišljenja stručnjaka, da postave pitanja i da budu pitani, da podele svoja iskustva i daju predloge.
Zorka Delić
