Novi propisi traže lepo ponašanje i donose strože kazne
Od početka sledeće godine građani i privrednici će zbog promena u zakonodavstvu i komunalnim propisima morati da promene ponašanje, odnosno određene navike.
Neka dosadašnja pravila su drugačija, a uz te promene može se drastično promeniti situacija u novčaniku jer će se ponašanje koje ne bude u skladu s novim pravilima sankcionisati. Onima koji nova pravila budu zaobilazili i budu uhvaćeni – buđelar će biti prazniji ili gotovo prazan. Istini za volju, gotovo je izvesno da se mnogi i sada ponašaju u skladu s propisima koji će tek početi da važe. Istovremeno, sigurno je i da ih ima mnogo koji to ne čine, pa će ih na promenu naterati to što će zbog toga morati da plate kaznu.
Tako bi, na primer, novo pravilo trebalo da promeni naviku da se automobil ostavi na drumu, biciklističkoj stazi ili trotoaru i samo na minut ode u radnju, banku, pijacu... Navika da se to uradi na saobraćajnici je toliko uobičajena čak i kad je parking-mesto slobodno, da vozači izbegavaju da voze krajnjom levom trakom jer je zaustavljanje zbog onih koji su samo na tren izleteli da nešto obave – sigurno. Osim gubljenja vremena i nerava, ta ružna navika ugrožava i bezbednost svih učesnika u saobraćaju – i vozača, koji izlazi na stranu kolovoza kojim se saobraćaj odvija, drugih automobila, bicklista, pešaka... Da li će oštrije kazne zbog parkiranja „na minut” i paljenja sva četiri žmigavca na ulici, biciklističkim stazama i/ili trotoarima uticati na to da se ta pojava iskoreni – videće se. A videće se bukvalno – jer će na najfrekventnijim ulicama biti postavljene kamere.
Bolji dani za radnike na lizing
Radnicima koji već godinama rade preko agencija za zapošljavanje – a po procenama ih je oko 100.000 – naredna godina će, po svemu sudeći, biti prekretnica u životu. Naime, usvojen je Zakon o agencijskom zapošljavanju koji će omogućiti zaštitu njihovih radnih prava, uticati na smanjenje rada na crno, ali i na promenu statusa radnika na lizing jer bi mnogi mogli dobiti ugovor za stalno s poslodavcem za kog već rade. Da li će tako i biti, videće se veoma brzo jer primena tog zakona startuje 1. marta naredne godine.
Još jedna novina očekuje se od naredne godine, a trebalo bi, i kratkoročno i dugoročno, da doprinese poboljšanju kvaliteta životne okoline. Naime, od 1. januara će plastične kese biti gotovo skroz izbačene iz upotrebe, a građani će moći da biraju između biorazgradivih kesa, onih od papira ili torbi. Izvesno je da se plastične kese već sad manje koriste, a i to je povezano s novčanikom. Naime, od polovine prošle godine u velikim trgovinskim lancima kese se više ne dobijaju već plaćaju, a to je i razlog što ih potrošači sve manje koriste. Ipak, kese će moći da se koriste u maloprodaji i na pijacama pri kupovini voća i povrća. „Preživeće” i kese za bacanje smeća, odnosno zabrana se ne odnosi na njih pošto se ne koriste za isporuku robe ili usluga.
Od početka godine počeće i praktična primena novih pravila o ponašanju u zgradama, odnosno poštovanju kućnog reda. Kazne za one koji se ne pridržavaju prpisanih pravila kreću se od 5.000 dinara za fizičko lice do 50.000 dinara za pravno lice, dok je za upravnike zgrada propisana kazna od 10.000 do 20.000 dinara. Da li se pravila poštuju utvrđivaće komunalni i građevinski inspektori, ali i komunalni policajci, koji mogu izdati prekršajne naloge.
Privrednici će plaćati ekološku taksu, a na osnovu kategorije delatnosti koje zagađuju životnu sredinu. Najviše iznose plaćaće najveći zagađivači, a visina takse zavisi od veličine preduzeća. Najveći zagađivači, koji su i velika pravna lica, na ime te takse plaćaće maksimalno 2.000.000 dinara godišnje, dok će mikropravna lica i preduzetnici čija delatnost ima veliki negativan uticaj na životnu sredinu na ime te takse godišnje izdvajati 20.000. Naknada za velika pravna lica čija delatnost ima srednje negativni uticaj na životnu sredinu iznosi 1.000.000 dinara, a za najmanja 10.000. Velika pravna lica čija delatnost ima mali negativan uticaj na životnu sredinu godišnje će na ime ekološke takse plaćati 500.000 dinara, a najmanja preduzeća 5.000 dinara.
D. Mlađenović