Rast BDP-a i digitalizacija ključni za 2020. godinu
BEOGRAD: Udruženje banaka i NALED u 2020. godini očekuju da će očuvanje stabilnosti omogućiti dalji privredni rast i nastavak reformi poslovnog ambijenta a pozitivan impuls daće i digitalizacija.
Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović kaže za Tanjug da su prioriteti rad na rešavanju pitanja imovine, dalje smanjenje opterećenja rada i fleksibilnije zapošljavanje, suzbijanje sive ekonomije i razvoj e-uprave kroz e-agrar.
"Da bi se bilo koji od prioriteta sproveo neophodan je stalni javno privatni dijalog kroz koji dolazimo do rešenja koja zagovaramo u javnosti i ako se prihvate dajemo podršku da se sprovedu", rekla je ona.
NALED će 2020. godine nastaviti reformu katastra i uvođenje sistema e-prostor, učestovati u rešavanje pitanja konverzije prava na zemljištu i kroz rešavanje pitanja dostave digitalizacijom katastra.
Na suzbijanju sive ekonomije nastaviće aktivnosti ka uspostavljanju jedinstvenog kontakt centra za građane ka inspekcijama, dok će kroz e-agrar nastati platforma za elektronsku registraciju poljoprivrednih gazdinstava i sistema za dodelu subvencija kroz uspostavljanje elektronskog sandučeta.
"Neke od reformi koje planiramo su započete i ukoliko nas izbori ozbiljno ne uspore nadamo se da će i 2020. godina biti reformski uspešna u domenu poslovnog ambijenta", rekla je Violeta Jovanović.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić u izjavi za Tanjug kaže da je uveren da će postignuta makroekonomska stabilnost potrajati i u 2020. godine i dodaje da od toga bankarski sektor, ali i građani i privreda, mogu samo da profitiraju.
"Siguran sam da će u sledećoj godini rast BDP-a od 4,5 procenata uticati na dalju ekspanziju kreditne aktivnosti", kaže Vasić.
On naglašava značaj digitalizacije, jer ona može biti korak koji će Srbiji pomoći da nekoliko stepenica preskoči i ocenjuje da će digitalizacija obeležiti sledeću godinu.
"Rast BDP-a vodi rastu plata i penzija, to je mogućnost za dodatno zaduživanja, a rast broja zaposlenih je prilika za te građane da uđu u sistem, dobiju kredit ili ono što žele, i mislim da stoga i bankarski sektor očekuje značajan pomak u 2020.", kaže Vasić.
U Srbiji je danas 26 banaka a ovaj sektor očekuju dalje ukrupnjavanja što je deo globalnih trendova, ocenjuje on.
Dodaje da je 2019. godina bila uspešna za banke a da je na uspone u sektoru uticao rast BDP-a dok je usporavanje kreditnih aktivnosti stanovništva amortizovano rastom zaposlenosti.
"Dalji pad stope nenaplativih kredita u Srbiji posledica je kreditnih aktivnosti i bolje ekonomske situacije u kojoj ljudi i privreda imaju mogućnosti da bolje izmiruju svoje obaveze i cenimo da će u 2020. godine taj procenat nastaviti da pada", kaže Vasić.
Sagledavajući prilike u okruženju on smatra da su sada idealne prilike za sve koji imaju dobru ideju ili proizvod da traže podršku banaka jer nikada kamatne stope nisu bile niže.
Dileme u javnosti oko potrebe za privatizacijom Komercijalne banke Vladimir Vasić komentariše sa ekonomskog stanovišta naglašavajući da je ta banka sistemska sa preko 10 odsto tržišno učešća, regionalno prisutna, i sa menadžmentom koji je uspešnim upravljanjem imao rezultat od sedamdesetak miliona evra profita.
"Svakako da će akcionari odlučiti šta je za njih najbolje, u zavisnosti od ponude, ne samo cene nego i nekih drugih momenata koji su jako bitni prilikom privatizacije", kaže on i dodaje da će država kao najveći akcionar doneti ispravnu odluku.