U OSNOVNOJ ŠKOLI U FUTOGU Mali preduzetnici velikog srca

– Radim u pozorištu i pravim dečje predstave, stoga su one bile logičan izbor za početak, a pošto imam svoju firmu u Futogu, direktor je došao na ideju da ja budem nastavnik koji će predavati preduzetništvo – kaže za naš list Zorica Đurić. – Krenuli smo od nule i hteli smo da Preduzetništvo ima neku višestruku namenu – da bude predmet na kojem će se deca dobro zabaviti, ali i da sve što ostvarimo kao dobit, ide u humanitarne svrhe. Pošto su deca bila oduševljena što su mogla da pomognu nekom ko je u nevolji, kada se već bavimo preduzetništvom, želeli smo da uradimo nešto dobro i za školu.

Kako kaže, OŠ „Miroslav Antić” je u projektu za celodnevnu nastavu i pošto joj trebaju dve učionice koje će biti adaptirane za sve potrebe dece, došli su na ideju da ih srede. Pošto se približavala „Mini-kupusijada”, koja je postala tradicionalna manifestacija u toj školi, morali su da naprave nešto za prodaju i dođu do novca.

– Tako smo odlučili da pravimo beyeve, ali da bismo uopšte imali materijal od kojeg ćemo ih napraviti, svim učenicima i nastavnicima u školi smo rekli šta smeramo i svi su nam izašli u susret i pomogli – kaže naša sagovornica. – Deca su ih sama pravila uz moje sugestije i uspeli smo da stvorimo 1.000 beyeva, a tokom „Mini-kupusijade” i „Kupusijade” smo prodali 500, s tim što je cena jednog bila 100 dinara. Sada taj novac čuvamo da tokom zimskog raspusta sredimo naš boravak.

Po rečima učenice šestog razreda te škole Natalije Kundačine, izuzetno joj je zanimljivo što je deo preduzetničke ekipe jer imaju priliku da pomognu onima kojima je pomoć potrebna.

– Ostvarivanje sopstvenih želja je svakako lep osećaj, a pomoći nekome još lepši – kaže Natalija. – To je zato što znate da ste vi delom zaslužni što se taj neko oseća bolje i mislim da je za predmet zainteresovano toliko dece upravo iz tih razloga. 

Kako kaže Zorica Đurić, iz ličnog iskustva zna da biti preduzetnik baš i nije lako, stoga ne može sa sigurnošću da kaže koliko su deca suštinski razumela preduzetništvo, ali su shvatila da od samog starta moraju da vode evidenciju o tome koliko su uložili, imaju neku ciljnu grupu kojoj će se obraćati, kao i da odrede tačno čime će se baviti. Iz dosadašnjih primera, ono što su sigurno razumeli, jeste činjenica da je reklama vrlo bitna.

Njen kolega Nemanja Jelisavac kaže da je timski rad veoma bitan jer se tako dolazi do najboljih rezultata. Dok su pravili beyeve, odredili su ko će šta da radi, a kada su prodali polovinu, bili su srećni jer su znali da će tako doprineti poboljšanju svog boravka.

Po rečima Zorice Đurić, smisao preduzetništva je da se napravi saradnja među decom, roditeljima, školom, nastavnicima, pa i sa samim direktorom, koji je dosta pomogao. Za odlično obavljen posao deci se uvek obezbedi neka nagrada koju nastavnica Zorica osmisli.

– Preduzetništvo pohađa više od 100 đaka petog, šestog i sedmog razreda, a sastajemo se svake druge nedelje, kada imamo blok časova i tada se dogovoramo i konkretno radimo – kaže naša sagovornica. – Viđamo se i po školi, te im u hodu unapred kažem šta ćemo raditi, ali takođe tražim od njih da razmišljaju, pretražuju internet i predlože interesantne teme koje bismo mogli obraditi. Našli smo stare sijalice koje škola više ne koristi, pa ih ukrašavamo i prodavali smo ih kao ukrase za jelku na Novogodišnjem vašaru, organizujovanom u školi. Novac od prodaje ćemo uložiti u neke humanitarne svrhe, kome u tom trenutku bude najpotrebnije.

I. Bakmaz