Nestašica Deda Mrazova u Nemačkoj

Osim toga, u Nemačkoj sve je manje porodica koje uspevaju da angažuju Deda Mraza da im na Badnje veče dođe u kuću.

Jednostavno, nemačkim studentima i svima onima koji su pre želeli da zarade džeparac pred Božić, postalo je lakše da rade po različitim kol-centrima ili da se bave marketingom na društvenim mrežama u svojim toplim domovima nego da šetaju po hladnoći po božićnim vašarima ili od kuće do kuće.

Ispostavilo se da ni to da samo za Badnji dan mogu da zarade i više od 500 evra nije dovoljno primamljivo za, na primer, studente.

Zbog toga je prošle godine, berlinski Studentski servis posle sedam decenija prestao da posreduje u iznajmljivanju Deda Mrazova.

Kako kažu, premalo je zainteresovanih. Slična situacija je i na zavodima za zapošljavanje širom Nemačke, koji bezmalo ne nude Deda Mrazeove.

Uprkos tome, privatne agencije koje iznajmljuju Deda Mrazove se trude da namire poprilično veliku potražnju, naročito u velikim gradovima.

Proteklih nedelja brojne agencije su održavale kurseve na kojima su polaznike učili da nije sve samo u crvenom kaputu, beloj bradi, zvonu i uzvikivanju: „Ho, ho, ho“.

Iskusni Deda Mrazovi podučavaju novajlije da nije preporučljivo da u kostimu imaju cigarete ili mobilni telefon, kao i da bi deca trebalo da nešto odrecituju ili otpevaju pre nego što dobiju poklon.

Štaviše, čak im odaju i tajne šta odgovore deci na nezgodna pitanja, poput toga kako lete sankama, gde su im irvasi, a gde patuljci.

Mnogi rade kao Deda Mraz, ne toliko zbog novca, koliko zbog Božićne atmosfere.

Ipak, agencije su morale da povećaju cene kako bi imali dovoljno Deda Mrazova. Dok su malobrojne agencije zadržale stare cene od po 45 evra po poseti, kod ostalih cena po poseti ide i do 120 evra.

Koliko se situacija promenila svedoče podaci jedne agencije za Deda Mrazove, koja je ranije imala 500 Deda Mrazova da posete oko 6.000 porodica, a sada njih 200 posećuje 8.000 porodica. Naprosto, ni veća zarada nije privukla više kandidata.