Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

SVETLANA KARA Četkicom i ljubavlju slika pejzaže

23.12.2019. 13:40 13:50
Piše:
Foto: Ruskinja Svetlana Kara Foto: I. Bakmaz

Svedoci smo toga da, u potrazi za boljim životom, svaki dan naši građani napuštaju zemlju i odlaze u beli svet, međutim, ima i onih koji iz sveta dolaze kod nas. Tako je Ruskinja Svetlana Kara, nakon života u Moskvi i prve posete Srbiji, odlučila da životni put nastavi baš u Novom Sadu.

– U Moskvi sam upoznala čoveka koji je iz Srbije došao u Rusiju da radi, a pošto nisam znala ništa o vašoj zemlji, 1997. godine sam prvi put došla s njim da upoznam njegovu porodicu i bila sam oduševljena – priča za naš list Svetlana Kara. –  Osećala sam se prijatno i bilo mi je veoma lepo. Vaš mentalitet je drugačiji, kao i kultura, ali me je najviše očaralo to što ljudi imaju veliku dušu. Stoga sam se 2007. godine doselila u Novi Sad.

Kako kaže, smatrala je da bi za njeno dete bilo bolje da odrasta u ovoj sredini jer je život u Moskvi previše brz i haotičan, ljudi se stalno moraju boriti za nešto. Ovde ipak, i pored svih obaveza, čovek ima vremena za sebe i svoj mir, a to je za Svetlanu nešto što nema cenu.

– Gužva, hladno vreme, agresivan način života nisu uslovi u kojima bih odgajala svog sina, detetu treba mir, zato mi je Srbija bila logičan izbor jer predstavlja suštu suprostnost Rusiji – kaže Svetlana. – Moj sin je tada imao devet godina, a pošto je imao braću i sestre od tetke tu, veoma brzo je naučio jezik i uklopio se u novu sredinu. Danas ima 21 godinu i student je na Fakultetu tehničkih nauka. Inače je zaljubljenik u muziku i radi kao disk-yokej u noćnim klubovima. Meni je bilo malo teže da se uklopim, ali inače sam po prirodi snalažljiva i druželjubiva, lako nalazim nove prijatelje i nije mi trebalo dugo da se osetim kao da oduvek tu pripadam.  Slikarstvo ju je pratilo tokom celog života jer je odrastala uz majku koja je slikala, stoga se još kao mala latila četkice i boja. Međutim, dok je živela u Rusiji, radila je kao pravnica, a tek dolaskom u Srbiju aktivirao joj se „slikarski gen”.

– U Srbiji se nisam našla u pravnim vodama, stoga sam na samom početku mog života ovde radila poslove u vezi s ruskim tržištem za jednu firmu – kazala je naša sagovornica. – Pre sedam godina, nešto mi je samo kliknulo i odlučilasam da se okrenem dugo potiskivanoj umetnosti, uzela sam četkicu i boje i počela da stvaram. S obzirom na to da dugo nisam slikala, usavršavala sam se prolazeći kroz razne škole slikarstva, dok na kraju nisam došla do galerije profesora Aleksandra Mirkovića i upoznala se s njim. Tada sam se stacionirala kod njega i nastavila da se usavršavam, a sada sam i njegov asistent.

Kako nam je pojasnila, polaznici s kojima se radi u galeriji, osim što uče tehnike slikarstva, imaju mogućnost i da besplatno nauče ruski jezik, ili obrnuto. Ukoliko je neko zainteresovan da uči ruski jezik, može besplatno dobiti i časove slikarstva. Ponuda je otvorena za sve generacije, a ono evidentno je da deca mnogo bolje savladaju jezik uz takav vid edukacije.

– Inače volim da crtam sve, od portreta do prirode, ali su mi omiljeni pejzaži, a od tehnika najviše radim akril i ulje na platnu – kazala je Svetlana, i dodala da je do sada učestvovala na raznim izložbama i likovnim kolonijama, posetivši tako i neke druge gradove u Srbiji, ali i regionu. Imala je prilike da vidi Šabac, Palić, Šid, Sremske Karlovce, Sremsku Kamenicu, ali i Derventu u BiH. Osim toga, u Futogu je već nekoliko puta izlagala svoje radove, a zajedno s mentorom Aleksandrom priprema još jednu koloniju i to u skorijem periodu.

– Nijednom se nisam pokajala što sam došla ovde, za mene je Srbija najbolja zemlja na svetu i zaista me rastuži što dosta ljudi odlazi odavde u inostranstvo – priča Svetlana, i dodaje da, iako je njeno srce rusko, ipak poprima ovdašnje navike, tradiciju, kulturu i običaje, stoga se delom oseća i kao Srpkinja.

I. Bakmaz

 

 

Piše:
Pošaljite komentar