Nagrada „Stevan Pešić“ uručena Selimiru Raduloviću

Radulović je nagrađen za poetsku knjigu „Dvanaest”, objavljenu u izdanju Zavoda za uybenike iz Beograd. Podsetimo, nagrada u čast Stevana Pešića (1939-1994) ustanovljena je 1995. za najbolju knjigu na srpskom jeziku, koja evocira teme i postupke pisca čije je delo ostvareno u velikom broju žanrova (poezija, esej, putopis, proza, drama), a dodeljuje je Gradska biblioteka u Novom Sadu i Savet Mesne zajednice Kovilj, rodnog mesta pisca, u okviru manifestacije Memorijal Stevana Pešića.

Selimir Radulović (Cetinje, 1953) je do sada objavio deset pesničkih knjiga, za koje je dobio brojna priznanja. U zbirci „Dvanaest”, koja je nagrađena na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Novom Sadu priznanjem „Laza Kostić”, autor je, kako je sam pojasnio, „pevajući pokušao da ukaže na uzani put nade i spasenja, koji će omogućiti savremenom čoveku i savremenom svetu da se ponovo uspostavi na pravi način”. Dragoljub Kojčić, direktor Zavoda za uybenike, ukazuje da, pored orginalnog pesničkog jezika, Radulovića karateriše i dvokomponentna poetska misao. „S jedne strane, ona je potpuno univerzalna, može da je čita bilo ko u Argentini, Venecueli, Kini... Sa druge strane, ona je, po inspiraciji, duboko srpska. U tom srpskom traganju za bićem je tajna i jedinstvenost poezije Selimira Radulovića”.

Po oceni žirija, koji su tvorili Zoran Đerić, Zdenka Valent Belić i Vladimir Gvozden, u nastojanju „da ispiše list novi u Knjizi nebeskoj“, napisao je Selimir Radulović neke od stihova koji će obasjati „i taj stidljivi plam sveće“, najveća vatra onog koji veruje, ali i strahuje, onog koji je grešio i kajao se, učenika koji je krenuo za svojim Učiteljem.„Trideset tri godine (ima u tome i simbolike) je dug pesnički put Selimira Radulovića, mera kojom će ga meriti i odmeravati – danas: njegova književna publika (čitaoci i kritičari), a sutra (jer se pesnik uvek kladi na budućnost) – univerzalnost i tananost njegovih strofa, preciznost i savršenost njegove metrike i njegovog pesničkog govora”, navedeno je u obrazloženju žirija,..

U svojoj besedi na uručenju Radulović je fokus stavio na književnika čije ime nagrada nosi, ističući da je Stevan Pešić bio putnik nemirnog duha koji nije štedeo opanke stupajući evropskim i azijskim drumovima. „Bio je pesnik neponištive, razuđene i rasprskavajuće pesničke imaginacije, koji se čitavog života, ovako ili onako, dopisivao s Bogom – kao i njegova prozna junakinja, poetesa Emilija, koja je živela u kući okruženoj vrtom, punim drveća i leja cveća, koja nije razumevala ljude koji su govorili da im je sestra samoća, a brat veče i koja je, kad joj je otac izašao izvan ovog sveta, dok je njegovo crno odelo blistalo, na samrtnom odru, znala, ljubeći ga u ledeno čelo, da će opet jednom biti zajedno, – proveravajući i overavajući sebe, svoj život i svoje delo. I čitavog života bio je junak jednačine čudnog fizičara koji je svirao violinu, u kojoj su isto bili Trenutak i Beskraj, Jedno i Sve, u kojoj je Izlazak bio Ulazak i nije se znalo šta je Dole, a šta Gore. U taj jedinstvenoj jednačini za Kapiju Večnosti bio je nadležan Bog”, istakao je ovogodišnji laureat nagrade „Stevan Pešić”.

M. S.