Priče iz Muzeja Vojvodine: Praznične želje deo kulture društva

Interesovanje građana bilo je veliko, pa je za mesec i po dana u Austrougarskoj monarhiji prodato oko milion primeraka. Iz dopisnih karata nastale su dopisnice s naštampanim privrednim reklamama i razglednice iz kojih će se krajem 19. veka izdvojiti posebno popularan i specijalizovan vid komunikacije - čestitka.

Muzej Vojvodine u Novom Sadu je jedan od rethih koji u zbirci ima čestitke, koje prikuplja otkupom ili ih građani poklanjaju, a koji predstavlja deo bogatog kulturološkog nasleđa Vojvodine. Prema rečima muzejske savetnice i istoričarke u Muzeju Vojvodine Milkice Popović, koja je pre nekoliko godina organizovala izložbu čestitki “Sreća putuje”, najstarija evropska čestitka izrađena je 1400. godine u Engleskoj povodom Dana zaljubljenih, a čuva se u Britanskom muzeju u Londonu. Iz tog perioda potiču i nastarije novogodišnje čestitke, koje su ručno izrađivane.

Običaj slanja čestitki u Evropi se ustalio tokom 19. a početkom 20. veka nastaju najlepši primerci, kaže Milkica Popović dodajući da je prepiska najčešće vođena među pismenim, obrazovanim stanovništvom.

Po njenim rečima, kao deo tadašnje Austrougarske u Vojvodini se prve dopisnice pojavljaju 1869. godine i unose novinu - za razliku od kovertiranih pisama tekst na dopisnici je mogao da pročita svako.

Zbog toga je pošiljalac morao da bude vešt i da kroz metafore, simbole i humor prikrije emocije ili stavove, navodi naša sagovornica.

Kako objašnjava Milkica Popović, vojvođansko građansko društvo je čestitke brzo prihvatilo, jer su se uklopile u već postojeći sistem vrednosti i normi ponašanja i davale su značaj i svečaniji ton obeležavanju praznika i važnih datuma. Pored toga njihovo slanje smatralo se važnim društvenim činom i predstavlja deo kulture jednog društva i vremena. Krajem 19. i početkom 20. veka su se slale čestitke uvezene iz Evrope, što je uticalo na pojavu velikog broja motiva koji nisu bili religioznog karaktera, već milosrđa i darivanja siromašnih, a tek kasnije se javljaju ilustracije Hristovog rođenja.

Čestitke koje su stigle u Vojvodinu mogu svrstati u nekoliko grupa: scena Hristovog rođenja, jelka ili ukrašena grana, simboli sreće (dimničar, detelina, prase, pečurke), idilični zimski pejzaž, grad pokriven snegom, boca šampanjca s čašom, satom i kalendarom, Deda Mraz, deca s poklonima, bogata božićna trpeza..., nabraja Milkica Popović pojašnjavajući da je na prednjoj strani, uz ilustraciju, bila odštampana poruka poput “Srećan Božić”, “Hristos se rodi”, “Veseli božićni praznici”, “Čestita Nova godina“ na srpskom, mađaraskom, nemačkom, engleskom, slovačkom, italijanskom ili ruskom jeziku.

Kada je reč o motivima, dodaje naša sagovornica, popularna je bila scena Hristovog rođenja u Vitlejemu, kao i jelka koja je najpre prihvaćena u Nemačkoj, krajem 18. veka, dok se kod nas odomaćila u 20. veku.

S obzirom na to da i zimi zadržava iglice i da deluje mlado i sveže čak i u dubokoj starosti, ona predstavlja simbol sreće i dugovečnosti, dok je u umetnosti ona simbol životne snage, kaže Milkica Popović.

Česti su prikazi anđela kao božjih glasnika. Oni su predstavljeni su kao deca, odevena u belo, s oreolom i krilima, držeći vesničke štapove, ljiljane, palmine grane, ognjene mačeve, zastave i trube. Pored njih javlja se i zvezda koja označava kosmički red, “svetla odozgo”, dok su zvezda Danica i Vitlejemska zvezda, koju su pratila tri mudraca s Istoka, simboli Hrista.

Pisma, dopisnice i čestitke su uglavnom sadržale informacije o zdravlju, materijalnom stanju, poslovima, događajima, osećanjima... Za prepiske u prvoj polovini 20. veka bio je karakterističan blizak, nežan odnos između članova porodice i ponajviše poštovanje. Prepiske su bez izuzetka počinjale s “Mili i ljubazni sine. Dobro sam, ne brinite.”, “Zdrav sam što i vama žellim”, “Poštovana gospođice...”, “Pozdravite Vašu dragu gospođa mamu..”, “Rukoljub vaš...”. Od druge polovine 20. veka obraćanje je slobodnije, a slanje razglednica i čestitki postao je deo svakodnevice, jer su pozdravi s putovanja bili obavezni.

Kao motiv sreće u novoj godini među česte simbole spada i detelina s četiri lista, koja se predstavljena s različitim cvetovima, borovim granama, crvenim pečurkama, golubovima, potkovicama, jelenima ili satom, kaže naša sagovornica i dodaje da je interesantno da se detelina javlja i na uskršnjim, rođendanskim i ljubavnim čestitkama.

Uz nju, dodaje, često su ilustrovani patuljci kao simbol tajnih snaga  i znanja o „skriveno blagu“, a prase označava plodnost i blagostanje, dok u moderno doba sreću.

Neki motivi su vremenom nestali.  Među njima je odžačar, koji  se ranije prikazivao na krovu, oyaku, s merdevinama i četkom u ruci, a uz njega su ilustrovane potkovice, deteline i cveće, navodi Milkica Popović.

Čestitke u pisanoj formi polako iščezavaju krajem 20. veka, a zamenjuju ih telefonske, SMS i virtuelne poruke, a dokusurila ih je upotreba društvenih mreža, koje omogućavaju korisnicima da ih sami naprave, stižu istog trenutka i besplatne su. Iako su mnogi motivi čestitki prenete u elektronsku formu i na internetu se može naći bezbroj varijanti one ipak imaju prolazni karakter, niko ih ne čuva, te je teško da se njihova vrednost može meriti s onima s početka prošlog veka.

Silvia Kovač