Nikšić: Završen sabor, izneta četiri zahteva državi
NIKŠIĆ: Zvanični deo crkveno-narodnog sabora u Nikšiću ispred Saborne crkve, u kojoj su izložene mošti Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, završen je, a ključna poruka vlastima u Crnoj Gori je da pravoslavna Mitropolija traži bezuslovno zakonsko i ugovorno priznanje i uvažavanje.
Pravoslavna mitropolija crnogorsko-primorska, koja se oštro protivi donošenju vladinom Zakona o slobodi veroispovesti, traži to priznanje i uvažavanje i za tri eparhije - budimljansko-nikšićku, Zahumsko-hercegovačku i Mileševsku.
Zatraženo je zaključivanje ugovora sa Vladom CG kojim bi se, ravnopravno i pod suštinski istovetnim uslovima, koji su sadržani u ugovorima koje je vlada zaključila sa drugim crkvama i verskim zajednicama, regulisala pitanja od zajedničkog interesa.
Zatraženo je i donošenje zakona o restituciji i pravednoj nadoknadi bespravno oduzete crkvene imovine i odustajanje od novog otimanja imovine crkvama i verskim zajednicama.
Takođe, zatraženo je na Ustavu i međunarodnim standardima zasnovano zakonsko regulisanje i poštovanje autonomije crkava i verskih zajednica.
Poručeno je da ovi zahtevi nisu privilegije, već opšte pravo za sve crkve i verske zajednice i ponovljena poruka sa Trojičindanskog sabora da će Pravoslavna crkva u Crnoj Gori čuvati, obnavljati i braniti sve svoje svetinje.
Episkopi, sveštenici i vernici, kao građani Crne Gore poručili su i da najodlučnije stoje u odbrani svoje vere i slobode, u odbranu svojih neotuđivih građanskih prava.
Ukazuje se da ostvarivanje verske slobode i praktikovanje verskih prava predstavlja samu suštinu ljudske slobode i ljudskih prava.
Podseća se da je dužnost države da svakome jemči mir, prava, pravdu i pravnu sigurnost, a da je dužnost države i da jemči slobodu, koja je prirodno pravo i da štiti imovinu, a ne da je otima.
Uprkos losem vremenu, prema zvaničnim procenama saboru je prisustvovalo između 6.000 i 7.000 vernika, a bilo bi ih, što je potvrdio i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, i više da je nekim vernicima iz Republike Srpske, BiH i Srbije, koji su krenuli na sabor, bio dozvoljen ulazak u Crnu Goru.
Eparhija mileševska je saopštila da njenom sveštenstvu nije dozvoljen ulazak u Crnu Goru, a u saopštenju se navodi da su zaustavljeni na graničnim prelazima u Ranču Polju, Čemernu i Dobrakovu.
Na saboru su pročitana i pisma podrške koja su Mitropoliji crnogorsko-primorskoj uputili Vaseljenski patrijarh, Sinod Ruske pravoslavne crkve, Ukrajinska pravoslavna crkva, monaštvo Manastira Hilandara i papa Franja, a koji su saglasni da je predloženi zakon o veroispovesti diskriminatorski, s ciljem otimanja imovine MCP u korist nekanonske CPC.
U pismu koje je Vaseljenska patrijaršija uputila predsedniku Crne Gore, Milu Đukanoviću, poručuje se da su s čuđenjem primili vest da je šef crnogorske države izrazio podršku stvaranju Crnogorske pravoslavne crkve (CPC), kao i da je vlada usvojila zakon o slobodi veroispovesti, koji podrazumeva podržavljenje imovine MCP i još tri episkopije.
