Statistika s mečeva KK Vojvodine pokazala čudan trend

- Jako bi voleo da u Užicu moj tim ima ovakav tretman – poželeo je trener košarkaša Vojvodine Filip Socek nakon utakmice minulog kola Košarkaške lige Srbije u kojoj su Novosađani, nakon velike drame u Spensu, poraženi od vrlo dobre ekipe Slobode.

Ostatak komentara potpao bi pod nekadašnju rubriku „nije za štampu“, jer sportskim akterima, kao što je poznato, nije dozvoljeno da komentarišu suđenje. Ako to pak učine, slede im poprilične kazne, pa u taboru crveno – belih nemoćno sležu ramenima, gunđaju sebi u bradu i pitaju se da li njihovi puleni igraju košarku ili ragbi? Povod za takvo pitanje su tvrdnje da gotovo na svakoj ovosezonskoj utakmici crveno - beli naprave veći broj faulova od protivnika, daleko pre od rivala izlaze iz bonusa, i samim tim izvedu mnogo manje slobodnih bacanja, bez obzira da li igraju kod kuće ili na strani.

Broj slobodnih bacanja

Vojvodina – Sloboda 16:26

Dinamik – Vojvodina 22:12

Vojvodina – Metalac 26:34

N. Pazar – Vojvodina 38:38

Vojvodina – Beograd  23:27

Kolubara – Vojvodina        23:19

Vojvodina – Vršac    42:31

Napredak – Vojvodina       26:19

No, da li je baš tako?

Pošto su matematika i statistika egzaktne nauke, a podaci u digitalnoj eri lako proverljivi, pozabavili smo se ovom temu i, nakon podataka do kojih smo došli, otvoreno sumnjamo da među crveno – belim košarkašima iz Novog Sada zaista ima ragbista, čak se možda potkrao i po neki džudista ili rvač.

U meču protiv Slobode odigranog prošlog vikenda u Spensu, gosti su izveli 10 slobodnih bacanja više (16:26). Trend dosuđivanja faulova posebno apsurdan beše u prvoj deonici, kada je Vojvodina već posle nekoliko minuta izašla iz bonusa, a gostima se to nije desilo ni do kraja četvrtine. Deset slobodnih bacanja manje Vojvodina je imala i  na nedavnom gostovanju protiv Dinamika u Beogradu (12 naspram 22). Gledaoci koji su ovaj meč pratili putem malih ekrana mogli su da vide krajnje “nežnu” igru Dorćolaca, koji su napravili tri faula u prvom poluvremenu (!?), pa „grubijani“ iz Novog Sada u prvih 20 minuta nisu izveli ni jedno slobodno bacanje.  Vojvodina je napravila više faulova, samim tim izvela i manje slobodnih bacanja i na gostovanju Napretku u Aleksincu (19:26), kao i Kolubari u Lazarevcu (19:23), ali i kao domaćini protiv Metalca (26:34) i OKK Beograda (23:27).  Za divno čudo, u pobedi na gostovanju u Novom Pazaru crveno – beli su izveli jednak broj „penala“ kao i domaćini, 38.

Srećo, gde si?

Košarkaši Vojvodine, sticajem okolnosti, biju ljutu bitku za opstanak u KLS. Trenutno imaju dve pobede i devet poraza. U prva tri kola, crveno – beli su igrali sa juniorima, pa su uvodni, ubedljivi porazi, očekivani. Od dolaska Mute Nikolića na mesto šefa stručnog štaba, oformljen je konkurentan tim, ali sreće nema pa nema...

Vojvodina je pet mečeva igrala „na jednu loptu“, a dobila samo jedan. Sa četiri poena razlike Novosađani su poraženi od Slobode i Metalca (nakon produžetka), protiv Dinamika i Kolubare bilo je minus tri, a Vršac je crveno - bele pobedio sa dva poena viška. Svaki navedeni meč je rešavan u poslednjim sekundama.

Verovali ili ne, jednom se čak desilo da Vojvodina izvede više slobodnih bacanja od rivala, a to beše na utakmici sa Vršcem u Novom Sadu (42 naspram 31 gostiju). Ali avaj, ovu milost crveno – beli nisu umeli da iskoriste, jer su na tom meču ubedljivo najgore u celoj sezoni izvodili „penale“, pogodivši 28 puta (67%). Ipaki, taj duel je ostavio izuzetno gorak ukus u taboru Novosađana. Naime, pri rezultatu 92:92, Vojvodina je imala napad i pošla po pobedu, ali je lopta izgubljena i gosti su krenuli u kontranapad. U poslednjoj sekundi, igrač gostiju Džon Vasar je naleteo na Pavela Lobareva. Jedan od arbitara je dosudio (vrlo diskutabilan) prekršaj beku Novosađana, uprkos nepisanom pravilu i praksi da se u poslednjim trenucima, pri nerešenom rezultatu, sviraju samo očigledne i nesumnjive stvari, po logici da se prepušta ekipama da odluče pobednika, a ne da to učini sudija. Vasar je bio precizan i bodovi su otišli u Banat...

Zašto je jedini novosadski košarkaški klub u saveznom rangu takmičenja (ova činjenica je sama po sebi apsurdna) u takvoj nemilosti, niko nema logično objašnjenje. Ali, „ako koza laže, ne laže rog“, brojevi jasno pokazuju krajnje začuđujući odnos prema KK Vojvodina.

D. Knežić