Jelena Jovanović: Vojvodina odličan primer integracije Roma

Čine oko dva odsto ukupne populacije. Na osnovu poslednjeg popisa stanovništva iz 2011. godine, u Srbiji živi 147.604 Roma. Procene su da ih ima i do 500.000, a najveći procenat – 39 odsto – živi u jugoistočnoj Srbiji. Po zvaničnim podacima, više od 27.000 Roma u Srbiji je nezaposleno, a nezvanično, realan broj nezaposlenih premašuje 100.000 radno sposobnih pripadnika te manjine.

Predstavnica Roma u poslaničkoj grupi „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje” Jelena Jovanović navodi da najveći problem u zapošljavanju Roma predstavlja to što veliki broj pripadnika te nacionalne manjine nema završenu osnovnu školu, a to ih dodatno lišava mogućnosti uključivanja u procese modernizacije i nalaženja savremenih poslova. Dodatno, broj nezaposlenih Romkinja četiri puta je veći u odnosu na broj nezaposlenih Roma.

– Zbog toga je pitanje obrazovanja i stvaranja boljih šansi za budućnost posebno bitno za nove generacije žena, koje uz pomoć različitih programa podrške mogu dostići tražene kvalifikacije na tržištu rada – smatra Jelena Jovanović. 

Navodi da su sve činjenice iz okruženja, ali i neke od ideja još od Prvog svetskog kongresa Roma u Londonu 1971. godine, probudile Rome i Romkinje da se bore za očuvanje identiteta, jezika, kulture i obrazovanja da bi uticali na život Roma u godinama koje su došle.

Navodi i da je danas život Roma bolji nego u godinama njihove duge istorije, ali u isto vreme još ima njenih sunarodnika koji pate i bore se za život kakav drugi narodi imaju i o kojem neki Romi za sada samo maštaju.

– Za mene je najpotresnija činjenica da Romi i u Srbiji i u regionu žive znatno kraće od drugih. To je posledica života u neuslovnim stambenim objektima, nedovoljno brige o sopstvenom zdravlju i života u siromaštvu – ističe Jelena Jovanović. – Isključenost i siromaštvo, anti-Ciganizam, kao forma rasizma prema Romima, koji se manifestuje u različitim oblicima diskriminacije, još uvek su realnost u većini evropskih zemalja, i to će biti ključna oblast borbe i u narednom periodu, ali sa svim saznanjima koje imam, mogu konstatovati da je u Srbiji situacija bolja nego u većini zemalja u okruženju.

– Svetski dan Roma, 8. april, uvek je prilika da se govori o postignućima članova romske zajednice, ali i o problemima koji nas pritiskaju – naglašava ona. – Tog dana se peva pesma „Đelem, đelem”, usvojena kao zvanična himna Roma, dok naša zastava, plava poput neba, simbolizuje slobodu, i zelena kao trava, simbolizuje život koji je obeležen stalnim putovanjem, a crveni točak je simbol stalnog kretanja i života na točkovima. Ti naši simboli podsećaju na dugu borbu za tri ključne vrednosti svakog Roma.

Srbija već godinama intenzivno radi na jačanju kapaciteta institucionalnih struktura koje se bave tim pitanjem, ali se i romska zajednica jača za aktivno uključivanje u rešavanje romskih problema.

Kaže da su uspostavljanje efikasnog sistema za sprečavanje i zaštitu od diskriminacije, izdvajanje dovoljno finansijskih resursa za sprovođenje politike integracije Roma, uspostavljanja direktnih kanala za pristup romske zajednice javnim uslugama, samo neki od zadataka koje sistemski rešava Republika Srbija, s predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu. Na pokrajinskom nivou, uz podršku Pokrajinske vlade sprovodi se jasna i aktivna politika kojom se utiče na rešavanje pitanja integracije Roma. Isto tako, na nivou gradova, među kojima se posebno ističe Grad Novi Sad, sprovode se brojne aktivnosti za podršku životu i radu svih Romkinja i Roma.

– Važna je svaka prilika za razgovor i razmenu misli o svemu što želimo da učinimo jedini za druge. I važno je da znamo da u svemu tome nismo sami. Snažni smo i kao zajednica, ali imamo i snažnu podršku države, koja je stvorila ambijent da možemo da se razvijamo jedni s drugima, jedni uz druge i zajedno – navodi Jelena Jovanović.

Smatra da je solidarnost ključ u rešavanju problema Roma. Međusobno povezivanje postoji i danas u romskim mahalama, ali problem se javlja u neznanju i neobrazovanju. Organizacije civilnog društva, koje deluju širom naše zemlje, okupljaju Rome. Nevladine organizacije su važna karika između pripadnika romske zajednice i institucija. Najvažnije akcije sprovode se uglavnom na lokalnom nivou i najveći broj organizacija deluje upravo na izvorištu problema i tu najspešnije i rešava nedaće ljudi. Ističe da se problemi mogu rešiti velikim zalaganjem i zajedničkim radom. Uloga države i javne administracije, institucija i organizacija je vrlo bitna, jer je ona nosilac politika.

– Tim pre verujem i znam da je politika vladajuće stranke u Srbiji najbolje rešenje za nagomilane problem romske zajednice. Lično se zalažem za uspostavljanje poverenja između institucija i romske populacije, ali i uključivanja šire zajednice, kako bismo ukazali na probleme i povećali svest o njima – naglašava. – Takve stavove dele i predstavnici EU i drugih organizacija, koji na svim zajedničkim skupovima naglašavaju da je inkluzija Roma važna i Srbiji i celoj Evropi, s obzirom na to da je to najviše diskriminisana zajednica. Potrebna je da se Romima posveti još pažnje. Da se radi na njihovom obrazovanju, socijalnoj inkluziji i prisustvu u privatnom i javnom sektoru.

Istraživanja o postignućima romske dece u Srbiji na testovima intelektualnih sposobnosti od pre nekoliko godina pokazuju da ona najviše podbacuju na testovima koji zahtevaju veoma koncentrisanu pažnju i vizuelno-motornu koordinaciju. Romska deca, usled uskraćenosti igračaka, podbacuju na testovima kad se od njih traži manipulacija objektima i slikama.

– Moramo im obezbediti jednake mogućnosti za razvoj; da im ličnim primerima ukažemo na važnost obrazovanja, očuvanja ličnog i kolektivnog identiteta. Znam da nedostaju uybenici i kao romska zajednica moramo raditi na tome. Pregalački trud i rad Trifuna Dimića učinio nas je ponosnima. Zahvaljujući njemu, danas imamo nastavni plan i program za nastavni predmet Jezik i nacionalna kultura Roma. On je napisao i prvi bukvar na romskom jeziku i osnovao Maticu romsku u Jugoslaviji pre više od dve decenije – navela je Jelena Jovanović.   

Kaže da je Vojvodina odličan primer integracije Roma u obrazovni sistem i poštovanja multijezičnosti i prilika za obrazovanje na maternjem jeziku. Smatra da ohrabruje činjenica da sve više Roma i Romkinja završava i srednju školu, ali i fakultet. Kao odličan primer, navodi Rome koji su uspisali Višu vaspitačku školu u Vršcu.

– Romi mogu zauzeti važne pozicije u društu, ali je najvažnije da se školuju, pa je zato i svaka pomoć u radu s roditeljima romske dece, školama, civilnim sektorom i ustanovama, veoma važna. Osobe s invaliditetom i Romi su na vrhu liste diskriminisanih grupa. To potvrđuju brojna istraživanja, kao i izveštaji kontrolnih i regulatornih tela – navodi.

Ona se osvrnula na problem jezika, kao neraskidivog dela svake kulture, pa i romske. Romska zajednica, dinamična, transnacionalna, vezuje se za više država i živi u više država. Među tim državama je Srbija, a posebno Vojvodina, u kojoj je tokom istorijskog razvoja stvoreno multietničko, multikonfesionalno društvo. To je čini složenom, ali i bogatom sredinom. Bogatstva podneblja nema bez bogatstva kultura, a romski jezik i kultura duboko su uvreženi u postojanje Vojvodine i Srbije, kao i drugih delova Evorpe i sveta. Navodi da postoje pokušaji da se romski jezik kodifikuje. Postoje velike rasprave među Romima jer nemaju opšteprihvaćen jezik. Pojedini dijalekti nisu razumljivi svim Romima. Mnogi govore jezik države u kojoj žive, a mnogi govore svoj jezik s primesama službenog jezika.

E. Marjanov