Polisa osiguranja čuva kredit ako dužnik dobije otkaz

Za to su velikim delom zaslužni javni izvršitelji, koji, ako banka da nalog, rade vrlo revnosno, ali i nove mogućnosti koje nude osiguravajuće kuće u toj oblasti. Njihove polise građanima daju mogućnost da otplatu kredita osiguraju u slučaju gubitka posla. Osiguravajuće komapnije na taj način osvajaju bolje tržišne pozicije.

Građani Srbije u docnju kod otplate kredita ulaze ukoliko ne plate ratu u roku od 60 dana od datuma kada ona dospeva na naplatu. Najveći broj klijenata banka te obaveze ispunjava na vreme. Najviše onih koji kasne ne plaća jer su ostali bez posla pa čim nema redovnih mesečnih primanja, nema ni za redovno plaćanje rata.

Šta banke, odnosno osiguravajuće kuće, nude klijentima i koliko to košta?

Deo banaka nudi svojim klijentima besplate polise. U većini slučajeva tada je to već uračunato u trošak preko kamate ili troškova obrade kredita. Druge pak troškove polise osigranja posebno obračunavaju, i to najčešće 1,5 odsto od sume podignutog kredita.

Ta suma se plaća mesečno i uračunava se u ratu kredita, mada pojedine banke traže da se to izmiri jednokratno. To zavisi uglavnom od aranžmana koji banka ima s osiguravajućom kućom.

Koji su to rizici i kako treba da izgleda otkaz po meri osiguravajuće kuće da bi onda ona nastavila da izmiruje obaveze banci umesto klijenta?

Osiguranje od gubitka posla ne treba mešati sa životnim osiguranjem vezanim za stambene kredite, gde je pokriveno i više rizika. Ne treba to mešati ni s osiguranjem kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

Banke često uslovljavaju pozajmice za kupovinu nekretnina uplatom te dve vrste osiguranja. Klijenta baš ne teraju da to da učini, ali ako pristane da ispuni uslove, nude nižu kamatu. Za većinu dužnika je to dovoljan motiv jer se ti zajmovi uzimaju na rok od nekoliko decenija.

Ti ugovori su tipski pa većina tih kompanija osigurava otplatu kredita u slučaju otkaza iz poslovnih razloga. Pod tim se smatra otkaz poslodavca zbog prestanka potrebe za obavljanjem određnog posla a zbog ekonomskih, organizacionih, tehnoloških, struktirnih i sličnih razloga. U tom paketu su još i otkaz u slučaju stečajnog postupka ili likvidacije kompanije ili preduzetničkog bizinisa. Polisom se ne pokriva slučaj kada je otkaz posledica isteka vremena na koje je ugovor zaključen, odnosno ono što nazivamo rad na određeno vreme.

Ukoliko je otkaz posledica pomenutih razloga, dolazi do aktiviranja polise. Tada osiguravajuća kompanija nastvalja da plaća banci mesečne rate sve dok ne otplati ceo iznos kredita, odnosno klijent i korisnik kredita koji je ostao bez posla ima bar jednu brigu manje.

Preporučuje se klijentima koji su sklopili te ugovore da dobro pogledaju sve rizike koje on pokriva. Tako, recimo, pojedini aranžmani banaka i osiguravajućih kompanija obezbeđuju, sem samog kredita, i pokrivanje dozvoljenog minusa.

D. Vujošević