Sportska porodica Raković iz Bukovca: Ivan, Vlada i Vanja ređaju uspehe

Ivan je takmičar u mauntin bordu, trenira već 10 godina, a ni povrede ga nisu sprečile da i dalje vozi. Dok je bio mali, kako kaže, voleo je da vozi  saonice stojeći na njima.

- Počeo sam tako što sam upoznao Slobodana Banovića, Predraga Marcikića i još neke ljude na bukovačkom Selištu, gde je sjajna staza. Odmah mi se to dopalo, razmenili smo adrese i tako je krenulo. Ranije sam vozio skejt bord, ali sam se prebacio na ovu disciplinu – priča Ivan.

Imao je i podršku roditelja što je bilo od velike važnosti, i uspesi su stigli.

- Najveći uspesi su mi tri četvrta mesta na Evropskom prvenstvu i drugo u klasi balkanskih zemalja na evropskoj smotri. Opasan je ovo sport, strma je staza, s mnogo krivina, dugačka je 700 metara i nju prelazim za minut i po, ili dva. Treba držati koncentraciju, a adrenalin skače – dodao je Ivan.

Da bi mogao da putuje u inostranstranstvo na takmičenja, naš sagovornik zarađuje tako što radi s ocem.

- Tako je to u ovom sportu, ali moram istaći da je za odlazak na mnoge smotre mnogo zaslužan Banović. On je čovek koji vuče sve konce – istakao je apsolvent vajarstva.

Ivanovim putem krenula je i sestra Vanja. Ona je u septembru postala svetska prvakinja u mauntin bordu, a tek je učenica prvog razreda Tehničke škole u Novom Sadu.

- Ugledala sam se na straijeg brata, jer volim brzinu i izazove – kazala je Vanja. – Nisam od onih koji sede kod kuće i neskidaju se sa telefona i interneta.Zlato osvojeno u mom Bukovcu, među učesnicama iz dvadesetak zenalja, mnogo mi znači i podstiče me na još veći rad.

Vanja ima medalje i na takmičenjima u mačevanju. Međutim...

- Uložila sam puno truda u mačevanje, ali sam se odlučila za mauntin bord. Ne razmišljam o povredama i opasnostima, mada se ponekad pomalo i uplašim. Iduće godine je Svetsko prvenstvo u Francuskoj i očekujem uspeh – samouverena je Vanja.

Vlada je reprezentativac u gimnastici i stalno je među najboljima. Imao je tešku povredu i SD Vojvodina mu je pomogla u lečenju.

- Nikada nisam odustajao i neću – kategoričan je Vlada. – Ove godine nisam najbolji u Srbiji, ali ima vremena. U klubu me gledaju kao izuzetno perspektivnog i ja to moram da opravdam. O nama sportistima misli i država, koja mi daje stipendiju za dobar rezultata koji sam postigao na Olimpijadi mladih. Predamnom je vreme i želim da se domognem odličja s velikih takmičenja. Treniram redovno i pakleno, a to mora da urodi plodom – naglasio je Vlada.

Inače, braća razmišljaju o budućnosti i žele da im poljoprivreda bude zanimanje kada završe sportsku karijeru.  

Tekst i foto: M. Pavlović