Mjuzikl Kosa u Pozorištu mladih: Šou program

Mjuzikl Džeroma Ragnija i Džejmsa Radoa, kasnije i film Miloša Formana, u predstavi “Kosa”, u režiji Petera Telihaja i produkciji Pozorišta mladih, Novosadskog pozorišta i Centra za razvoj vizuelne kulture, a po adaptaciji teksta Roberta Lenarda, koja ne potencira pojedinačne okolnosti, koliko univerzalna značenja, mnogo je bliža filmu. A u njemu, podsetimo, Klod Bukovski mladić iz provincije, regrutovan za Vijetnamski rat, u susretu sa grupom njujorških slobodarski nastrojenih mladića i devojaka (nekadašnjih hipika), usled ljubavne peripetije sa Šilom, biva zamenjen Bergerom, koji u tom ratu i gine.

Od eksplicitnih tema “Kose” - nudizam, seksualne slobode, droga, pacifizam, očuvanje prirode, religija, astrologija - u aktuelnoj predstavi je većina ublažena ili prikazana implicitno. Aktuelizacija se naslućuje u epilogu predstave, pojavom Bergera u sakou, sa naočarima, šalom/ maramom i fensi torbom, što bi, tobože, moglo da govori nešto o ulozi savremenog intelektualca - hipstera, u zavrzlami novovekovnih društvenih igara moći. Takođe, jedna od vidnijih intervencija je na planu scene kada grupa hipika upada na kućnu zabavu dobrostojećih, visokokotiranih Njujorčana (Šilinih roditelja), gde pravi dar-mar. U predstavi, ta scena se odigrava u pozorištu, gde se igra Šekspirov “Hamlet”. Dakle, pozorište postaje mesto sukoba društvenih sila, a dilema današnjeg mladog čoveka, je l’, “Biti ili ne biti?”.

Ako se spomene podatak da je na premijeri u Novom Sadu prisustvovao glumac Džon Sevidž, Bukovski iz Formanovog filma, odnedavno inicijator filmskog festivala u Somboru, da je umalo sa scene tokom bisa otpevao završnu numeru “Daj nam sunca” (Let the Sunshine In), onda predstava i ima čime da se “pohvali”. Međutim, izvlačeći stvari iz konteksta, kao onu da je Sevidž u izjavi za medije predstavu nazvao šou, ne da se mnogo pomoći evidentnoj činjenici da ona nije ništa drugo do ono što ta reč u našem jeziku bukvalno znači - zabavni program.

Čak i to, činjenica da je Mekdermotova muzika benda koji kao korepetitor i muzičar na novosadskoj sceni vodi David Klem zvučala sjajno, pogotovo kad je numere pevala Judit Laslo, da “šou” ima svoje šarene i lepršave momente, ne može doprineti potpunom razočarenju kada je reč o dubljim nivoima dela “Kosa”, političkom i društvenom kontekstu na prvom mestu, a zatim i dramskim planovima likova, motivacije i odnosa među njima. A kad još uzmemo u obzir, i pored (neophodnog) predznanja da je predstava koprodukcija pozorišta u kojem se govori mađarski i pozorišta u kojem se govori srpski, to da Šila i njen momak Stiv govore mađarski, za razliku od svih ostalih aktera koji govore srpski (dok su songovi do poslednjeg dominantno izvorni, na engleskom), kako bi to, naopako bilo, moglo da se protumači (kao da ratova nije bilo i ovde)?!?   

Igor Burić