Manje privremenih rešenja o penziji

Naime, većina novih penzionera tek kada podnese zahtev za penzionisanje i čeka rešenje, sazna da će prvo dobiti privremeno rešenje zbog toga što će konačno biti doneto naknadno kada se popune „rupe” u penzijskom stažu s kojima ih je poslodavac ostavio. Iako Fond PIO po službenoj dužnosti prikuplja podatke da bi privremeno rešenje dobilo konačni obračun iznosa penzije, podnosioci zahteva dobijaju redovno penziju koja na kraju ne mora imati isti iznos kao što piše u privremenom rešenju.

Kada penzionisano lice od Fonda dobije privremeno rešenje, to zapravo znači da nije bilo moguće utvrditi sve činjenice koje su od značaja za određivanje penzije. Tak kada Fond prikupi sve potrebne podatke, pristupa se izračunavanju konačnog iznosa penzije.

Izmenama i dopunama Zakona o PIO, od početka ove godine značajno se izmenio način utvrđivanja godišnjeg ličnog koeficijenta za godinu u kojoj osiguranik ostvaruje pravo na penzionisanje. Ranije je za njegovo utvrđivanje morala da se čeka naredna godina, a on bi se utvrdio tek po dobijanju statističkih podataka o ostvarenoj zaradi osiugranika, što je praktično onemogućavalo ranije odlučivanje o konačnom iznosu penzije. Izmenama se godišnji lični koeficijent za godinu u kojoj se ostvaruje pravo na penziju izračunava tako što se sada ostvarena zarada dovodi u odnos s republičkim prosekom utvrđenim na osnovu statističkih podataka o prosečnoj zaradi zaključno s mesecom koji dva meseca prethodi mesecu u kojem se utvrđuje pravo na penziju.

Praktično to znači da se onima koji su podneli zahtev za penzionisanje u novembru ove godine lični koeficijent dovodi u odnos s republičkom zaradom za septembar, a onima koji će to učiniti u decembru, mera će biti prosečna neto plata u oktobru. Izuzetak su osiguranici koji u penziju idu u januaru i februaru jer se njima obračunski presek utvrđuje na osnovu republičke prosečne zarade za januar.

Zakonski rok za donošenje rešenja o pravima iz penzijskog osiguranja je do 60 dana, i u više od 90 odsto slučajeva Fond donosi rešenje u tom roku. Dakako, moguće je i duže čekanje za rešenje, ali samo ukoliko je dokumentacija nekompletna i najčešće se dešava zbog neuplaćenih doprinosa za PIO. Postupak se može odužiti i ukoliko poslodavac nije uredno dostavljao Fondu prijave M-4 za ranije godine, ali i zbog nepostojanja pravne i finansijske dokumentacije o radnom angažovanju i pribavljanja dokaza o radu van Srbije.

Privremeno rešenje o penzionisanju koje Fond izdaje penzionerima je zapravo neka vrsta aktontacije, određene na osnovu postojećih i dostupnih podataka. Kada se prikupe svi potrebni podaci, izdaje se konačan iznos penzije, koji može biti veći, ali i manji, od onog utvrđenog akontacijom, odnosno privremenim rešenjem. Ukoliko penzioneru stigne konačno rešenje po kojem mu se utvrđuje penzija manja od iznosa koji je primao na osnovu privremenog rešenja, on „preplatu” mora da vrati Fondu. Penzioner se tada može s Fondom dogovoriti o dinamici vraćanja tog novca, a u suprotnom, Fond ima zakonsko pravo na obustavu do trećine iznosa penzije sve dok se razlika ne namiri.

Novina od početka ove godine je i to da, ukoliko nema izmena u utvrđivanju podataka, odnosno Fond ne uspe da ih prikupi u roku od tri godine, privremeno rešenje o penzionisanju postaje stalno. To Fond mora da konstatuje rešenjem.

Ljubinka Malešević