Nemačka snosi najveći teret antiruskih sankcija

O tome kada je realno očekivati da se ukinu sankcije, da li bi gubici trebalo da budu nadoknađeni nemačkom biznisu i koliko mesečno gubi ekonomija Zapadne Nemačke, govori autor parlamentske inicijative, poslanik Bundestaga Anton Frizen.

— Mi smo se zalagali za ukidanje sankcija Rusiji i pre nego što smo postali deo Bundestaga, zato što je razvoj nemačko-ruskih odnosa za nas jedan od prioriteta spoljne politike. Sankcije ometaju taj razvoj. Između Nemačke i Rusije su se istorijski formirale bliske ekonomske, kulturne i političke veze. Saradnja Nemačke i Rusije je u interesu obe strane. Ruska i nemačka ekonomija optimalno dopunjavaju jedna drugu. I bezbednost u Evropi se ne može implementirati bez Rusije ili protiv Rusije. Sa te tačke gledišta je važno da Savet Rusija—NATO obnovi svoj rad. Još jedna tema koja je važna je povratak Rusije u G8, kao i ukidanje svih ograničenja nemačkom biznisu u Rusiji za kreditnu podršku od strane nemačkih finansijskih institucija.

Vaš poslanički okrug se nalazi u istočnonemačkoj državi Tiringiji. Kako tamo reaguju na sankcije Rusiji?

— Uticaj tih sankcija na mali i srednji biznis istoka Nemačke je veći nego u zapadnonemačkim preduzećima. Ja lično poznajem preduzetnike i bankare koji su u svom okrugu, zbog antiruskih sankcija, pretrpeli gubitke. Samo u Tiringiji 220 firmi se bavi trgovinom sa Rusijom. Mislim da bi postepeno ukidanje sankcija bilo opravdano i realno. Imajući u vidu pozitivna dešavanja u Ukrajini, kao što su razmena zatvorenika i izjave o odanosti „Štajnmajerovoj formuli“, neke sankcije mogu biti ukinute već sada. A na sledećoj etapi, nakon održavanja lokalnih izbora u Donbasu, može se ukinuti još deo sankcija. Želim da naglasim da je posle 2008. godine u EU postojala strategija humanitarne i ekonomske saradnje sa Južnom Osetijom i Abhazijom, takozvano „učešće bez priznanja“, i bilo bi veoma važno prebaciti tu strategiju danas na Krim. Nije obavezno priznavanje statusa Krima, da bi se sarađivalo u ekonomskoj sferi ili sferi humanitarnog karaktera.

Kako ocenjujete šanse Nemačke za dobijanje odluke o ukidanju sankcija u Savetu EU?

— Nemačka i Francuska trenutno igraju ulogu „lokomotiva“ u EU, to je činjenica. Druga činjenica je ta da ako samo jedna zemlja u Briselu kaže „ne“ produženju sankcija, onda će se čitavi sakcioni režim srušiti. Postoji veto, i ako bi Nemačka promenila svoju politiku, to bi dovelo do drugačije politike u EU, jer ove sankcije ne zadovoljavaju interese Nemačke. Nedavno su naučnici iz nemačkog Kila i Hongkonga sproveli zajedničko istraživanje, prema kojem nemačka ekonomija mesečno gubi 667 miliona dolara zbog režima sankcija. Nemačka trpi najveće gubitke u EU od sankcija protiv Rusije — 38 procenata od ukupne štete. Takođe se može tvrditi da sankcije nisu dostigle svoje ciljeve. Reći da su ove sankcije sprečile „aneksiju Donbasa“ neozbiljno je i nedokazano. Sa druge strane, Krim će definitivno ostati u Rusiji, to je neka realna situacija. Ekonomski pokazatelji ukazuju na to da ove sankcije koriste samo Sjedinjenim Državama. One su malo izgubile od sankcija.

Kako ocenjujete stav zvaničnog Berlina o izgradnji gasovoda „Severni tok 2“?

— Smatram da nemačka Vlada, sama kancelarka Merkel stoji iza „Severnog toka 2“. Ovaj projekat odgovara interesima Nemačke u oblasti energetske sigurnosti. Čini mi se da ovde postoji zanimljivo zapažanje — mnogi nemački političari danas govore o riziku pooštravanja sukoba sa Turskom nakon što je Ankara započela vojnu operaciju na severoistoku Sirije, podsećaju na važnost strateških interesa Nemačke u odnosima sa Turskom, i u pogledu kontrole nad migracijama, kao i važnost partnerstva u NATO-u. Ali kada je u pitanju Rusija, iz nekog razloga se ne govori o strateškim interesima Nemačke. Naša frakcija je, inače, predstavila inicijativu za suzbijanje mogućih američkih sankcija protiv učesnika „Severnog toka 2“. Naravno, postoji veliki pritisak iz SAD, sa Baltika i iz Poljske. Geopolitički i ekonomski interes SAD za prodaju TPG-a Evropi ne odgovara ideji ovog gasovoda.

Inicijativa koju ste 24. oktobra predstavili u Bundestagu govori o mogućoj kompenzaciji za nemački biznis štete od antiruskih sankcija. Možete li objasniti kome takva podrška može biti namenjena, o kolikim iznosima se radi?

— Sada je veoma teško reći o kolikom se iznosu radi. Čini mi se da bi bilo pametno izračunati iznos za te nadoknade u zavisnosti od veličine određene kompanije i prometa u zajedničkom poslu sa Rusijom. Odnosno, potreban je individualni pristup. Možda bismo mogli da razgovaramo o detaljnom sistemu nadoknade, u zavisnosti od veličine štete u odnosu na ukupni promet kompanije. Mala i srednja preduzeća treba da dobiju takvu podršku, jer nemaju priliku, poput velikih koncerna, da se brzo preusmere na druga tržišta. Govorimo o klasičnim industrijskim preduzećima, jer je, na primer, nemački poljoprivredni sektor već dobio nadoknadu u vezi sa padom cena mleka u 2015. godini, što je, naravno, bilo povezano i sa ruskim protivmerama zbog sankcija EU. Vlada Zapadne Nemačke trebalo bi da pruži takvu podršku — ona je odgovorna za odluku o sankcijama EU, jer da je Berlin na tu odluku stavio veto, jednostavno ne bi bilo sankcija.

Šta bi danas mogao da bude preduslov za novo zbližavanje Rusije i Nemačke?

— U Istočnoj Nemačkoj postoji politički konsenzus, gde se gotovo sve stranke, uključujući CDU i socijaldemokrate, zalažu za ukidanje sankcija protiv Rusije. Osim partije „Zelenih“. Ako se čuje glas Istoka, ako se interesi istočnonemačkih zemalja uzmu u obzir u većem obimu nego do sada, mogu se izvršiti i promene u odnosu sa Rusijom. Želeo bih da šok političke elite i Vlade Nemačke zbog uspeha Alternative za Nemačku na istoku dovede do promovisanja pozicije ovog regiona na državnom nivou. Verujem da AfD vrlo efikasno lobira za interese istočnih zemalja, to objašnjava i ogromnu podršku koju je naša stranka dobila na jesenjim izborima u regionalnim parlamentima Saksonije, Brandenburga i Turingije.

Sputnjik