U Srbiji 3.000 ljudi živi s HIV-om

Ovu nedelju testiranja koordinira EuroTEST, panevropska inicijativa osnovana u Briselu 2007. godine, koja u osnovi predstavlja platformu za razmenu iskustava i aktivnosti u cilju unapređenja ranog dijagnostikovanja i blagovremenog lečenja HIV infekcije, virusnih hepatitisa B i C, seksualno prenosivih infekcija i tuberkuloze.

Procene UNAIDS i SZO ukazuju da je krajem 2018. u Srbiji 3.000 osoba živelo sa HIV-om, od kojih 400 osoba nije znalo da je inficirano HIV-om. Kod dve trećine osoba koje znaju svoj HIV status, HIV infekcija je dijagnostikovana kada im je imunološki sistem bio već značajno narušen, čak i kada nisu imali znake i simptome bolesti, a kada je rizik od obolevanja i umiranja od AIDS-a (sindroma stečenog imunološkog deficita) značajno veći. Što se ranije dijagnostikuje HIV infekcija i započne lečenje kombinacijom antiretrovirusnih lekova veće su šanse za dug, produktivan i kvalitetan život, kažu u Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

Inicijativu vodi grupa nezavisnih stručnjaka sa predstavnicima civilnog društva, kreatora politika, zdravstvenih profesionalaca i javnozdravstvenih institucija u Evropi.

Cilj ove inicijative je da se kroz komunikaciju o dobrobitima testiranja na HIV i virusne hepatitise omogući da više osoba sazna svoj HIV, HBV i HCV status u što ranijem stadijumu infekcije. Pod ovogodišnjim sloganom „Testiraj! Leči! Spreči!” biće organizovane udružene akcije zdravstvenog i civilnog sektora. Cilj akcije je podizanje svesti kod što većeg broja ljudi o rizicima za inficiranje i o dobrobiti testiranja, kao i razumevanja da je dostupno uspešno lečenje, te da zato treba znati što ranije svoj HIV, HBV i HCV status, poručuju u “Batutu”.

Nedelja testiranja koja prethodi Svetskom AIDS danu, 1. decembru, ima za cilj da ohrabri osobe koje su bilo kada bile izložene nekom riziku da se testiraju, da podstakne zdravstvene radnike da ponude testiranje na HIV i virusne hepatitise kao deo rutinske prakse u određenim sredinama i za određena stanja u skladu sa aktuelnim preporukama, zatim da podrži i ujedini organizacije civilnog društva da povećaju obim testiranja na HIV i da razmene primere dobre prakse među zemaljama, kao i da podigne svest kod većeg broja kreatora politika o socijalno-ekonomskoj dobrobiti inicijative testiranja na HIV i hepatitise i kako povećati efikasnost praksi testiranja tako što će ih približiti osobama kojima su najpotrebnije.

U sklopu ovogodišnje jesenje Evropske nedelje testiranja pod sloganom „Testiraj! Leči! Spreči!” akcije dobrovoljnog, poverljivog i besplatnog savetovanja i testiranja na HIV (DPST) za sve zainteresovane studente na pojedinim fakultetima, u studentskim domovima i srednjim i visokim školama, kao i u studentskim poliklinikama će se realizovati od 22. novembra do 4. decembra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Leskovcu, Bojniku, Vučju, Vranju, Sremskoj Mitrovici, Kraljevu, Novom Pazaru i u Kosovskoj Mitrovici.

Testiranje na hepatitis C će biti dostupno svim zainteresovanim građanima, prevashodno mladima. Akcije testiranja na HIV će se realizovati i u mobilnim jedinicama na gradskim trgovima, kao i u prostorijama pojednih udruženja, za sve zainteresovane, a posebno za osobe iz vulnerabilnih populacija pod rizikom u Novom Sadu, Valjevu, Šapcu, Požegi, Čoki, Senti, Kikindi, Sremskoj Mitrovici, Kraljevu, Raškoj, Kragujevcu, Vrnjačkoj banji i u Vladičinom Hanu, kao i u domovima zdravlja u Požarevcu i Kostolcu.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) intenzivno podržava integrisane pristupe u prevenciji, testiranju i nezi ljudi koji žive sa HIV-om i/ili virusnim hepatitisom.

HIV je i dalje veliki javnozdravstveni problem. Neprihvatljiva je činjenica da u Evropi od procenjenih 2,5 miliona osoba inficiranih HIV-om petina ne zna da je inficirana HIV-om, a da se čak polovina onih koji su inficirani HIV-om dijagnostikuje kasno, u trenutku kada im je imunološki sistem već značajno narušen, što uslovljava brojne zdravstvene komplikacije i lošiji odgovor na terapiju - napominju u “Batutu”.

Prema procenama SZO u Evropi oko 15 miliona ljudi živi sa hroničnom hepatitis B virusnom infekcijom. Na osnovu procena SZO za 2015. godinu učestalost hronične hepatitis C virusne infekcije u svetu je bila jedan odsto, pri čemu se najveća učestalost ove hronične infekcije registruje u oblasti istočnog Mediterana (2,3 odsto populacije, tj. 15 miliona) i u Evropi (1,5 odsto populacije, tj. 14 miliona). Hronična infekcija virusom hepatitisa B može da dovede do ozbiljnih komplikacija kao što su ciroza jetre i primarni karcinom jetre kod 20 do 30 odsto pacijenata. Svake godine u Evropi 56.000 ljudi umre od posledica hroničnog hepatitisa B, a 112.500 ljudi umre od posledica nelečenog hroničnog hepatitisa C, odnosno primarnog karcinoma jetre ili ciroze.

Ciljano testiranje, kako bi se dosegli oni koji su najviše izloženi riziku od infekcije, je suštinski element svake strategije za eliminaciju virusnog hepatitisa i HIV infekcije kao javnozdravstvenog problema u Evropi, navode u “Batutu”.

Jedino testiranjem uzorka krvi  može da se utvrdi da li je osoba inficirana HIV-om. Testiranje na HIV je poverljivo i besplatno i nije potreban uput od lekara. Testiranje na HIV je jednostavno, nije bolno i ne oduzima mnogo vremena, a rezultati se dobijaju brzo.

Svake godine u Evropi bude dijagnostikovano više od 140.000 osoba inficiranih HIV-om i ovaj broj u mnogim zemljama ne pokazuje trend smanjenja. Dosadašnji napori nisu rezultirali smanjenjem broja osoba novoinficiranih HIV-om. Preporučuje se ponovno testiranje minumum jednom godišnje osobama iz ključnih populacija pod povećanim rizikom, kao i HIV negativnim osobama čiji je seksualni partner HIV pozitivan, dok osobe sa rizičnim ponašanjem treba da se testiraju na HIV i češće.

Riziku od HIV infekcije izložena je većina ljudi, ali podaci ukazuju da su u povećanom riziku osobe koje imaju analne seksualne odnose bez kondoma i osobe koje ne koriste sterilan pribor za injektiranje (ubrizgavanje) psihoaktivnih supstanci. S obzirom na izuzetno visoke rizike za prenos HIV-a, ove osobe svakako treba redovno da se testiraju na HIV. Testiranje na HIV je deo odgovornog ponašanja, jer se dijagnostikovanjem HIV infekcije i lečenjem smanjuje mogućnost daljeg prenošenja HIV-a na druge osobe, uključujući i prenos HIV-a sa majke na dete.

LJ. Petrović