Tekući prihodi Grada i potrošnja po planu
Devetomesečni izveštaj o izvršenju novosadskog budžeta naći će se pred gradskom skupštinom u sredu, nakon što ga je juče, većinom glasova, podržao skupštinski Savet za budžet i finansije.
Taj dokument pokazao je da je tokom prvih devet meseci ove godine ukupan prihod gradske kase gotovo 15,8 milijardi dinara, što sa 6,163 milijardi prenetih iz ranijih godina, čini blizu 22 milijarde, koliko se do septembra slilo u gradski buyet.
Prihodi i primanja ostvareni su s 90,8 odsto u odnosu na devetomesečni plan. Tekući prihodi ostvareni su u istom procentu, dok su u odnosu na isti period prošle godine veći 8,5 odsto. U okviru tekućih prihoda, porezi su naplaćeni s 95,3 odsto planiranog, stiglo je i 76,8 odsto novca od donacija, pomoći i transfera, a drugi prihodi su ostvareni s 85 odsto od devetomesečne projekcije.
Rashodi buyeta u tom periodu iznosili su oko 14,1 milijardi dinara, što je 48,1 odsto planiranih troškova za celu godinu. Tekući rashodi učestvuju s gotovo 80 odsto u ukupnim troškovima novosadskog buyeta, odnosno s oko 11,3 milijardi dinara, dok su kapitalni rashodi s 2,7 milijarde na 18,9 odsto. Ostatak rashoda čine izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine. U obraloženju Izveštaja navodi se da se odnos između tekućih i kapitalnih rashoda menja, ako se, da bi se realno prikazala kapitalna potrošnja, kapitalnim troškovima doda i novac utrošen za kapitalne subvencije, za kapitalne transfere ostalim nivoima vlasti, za kapitalne dotacije organizacijama za obavezno socijalno osiguranje i za ostale kapitalne dotacije i transfere. Tako gledano, kapitalna potrošnja čini 26,6 odsto ukupno utrošenih para, a tekuća potrošnja 72,2 odsto.
Iz Gradske uprave za finansije naveli su da je i dalje primetan trend da Grad bolje i brže troši na tekuće rashode, te je, ukupno gledano, ta potrošnja do septembra ostvarena s 51 odsto od godišnjeg plana. Za nabavku zemljišta, zgrada i slične investicije iz gradskog buyeta pak tokom prvih devet meseci ove godine izdvojeno 39,2 odsto planiranog novca. Ukupna potrošnja do septembra bila je 2,3 odsto veća nego u istom periodu lane, dok su tekući rashodi bili 7,2 odsto veći, a ulaganja u nefinansijsku imovinu (zemljište) 14,4 odsto manja. Značajno je i povećanje rashoda za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu od 61,1 odsto u ovom periodu.
Kako obrazlažu iz Uprave, raskorak između planiranog i ostvarenog nastao je uglavnom iz proceduralnih razloga jer se pojedine javne nabavke nisu završile do zaključenja Izveštaja, plate nisu obračunate i slično. Takođe, navode i da se do kraja godine očekuje bolja realizacija buyeta, pogotovu po pitanju kapitalnih rashoda.
S. Kr.