Privredi će ostati deset milijardi dinara više

Tako uvećene plate nešto manje od 600.000 zaposlenih u javnom sektoru primaće i tokom cele naredne godine, što znači da država kao njihov poslodavac čini sve da bi osetili dobre ekonomske rezultate koje Srbija beleži već nekoliko godina.

S druge strane, očekuje se i da privatni sektor dogodine poveća plate svojim zaposlenima, tim pre što je država merama poreske politike za 2020. predvidela da se novac iz budžeta iskoristi za opšte i ciljano poresko rasterećenje zarada. Pre svega, predviđeno je smanjenje ukupnih poreza i doprinosa na zarade sa 62 na 61 odsto neto zarade, tako što će se doprinosi za penzijsko osiguranje na teret poslodavca smanjiti sa sadašnjih 12 odsto na 11,5 odsto zarade, kao i što će se mesečni iznos neoporezivog cenzusa povećati s 15.300 na 16.300 dinara.

Efekat povećanja minimalne zarade, koja će 2020. godine biti oko 3.000 dinara veća nego ove, i to i za zaposlene u javnom i one u privatnom sektoru, na prihode u državnu kasu biće 8,5 milijardi dinara.

Predloženim smanjenjem poreza i doprinosa na zarade privreda se, pokazuje računica iz revidirane Fiskalne strategije 2020–2022. godine, rasterećuje za deset milijardi dinara godišnje. Predložene mere će prouzrokovati smanjenje javnih prihoda za nepunih 13 milijardi dinara, pri čemu će smanjenje doprinosa za PIO na teret poslodavaca od 0,5 odsto smanjiti prihode deset milijardi godišnje. U isto vreme, povećanje neoporezivog cenzusa zarade smanjiće prihode od poreza na zarade oko 2,5 milijarde dinara.

Pošto je država najveći poslodavac u Srbiji, od pomenutih 13 milijardi dinara, više od tri milijarde rasterećenja zapravo će otići na zaposlene u državnom sektoru, dok će rasterećenje privrede u 2020. iznositi blizu deset milijardi dinara. Fiskalna strategija predviđa da se rasterećenje privrede kroz smanjenje poreza i doprinosa nastavi pa se može očekivati da već 2021. godine bude smanjeno na 60 odsto neto zarade.

Negativne efekte pokriće veće plate i veća zaposlenost

U Fiskalnoj strategiji od 2020. do 2022. godine navodi se da će smanjenje poreskog opterećenja na zarade imati negativan efekat na prihode u državoj kasi od oko tri milijarde dinara, ali da se očekuje da povećane zarade i rast zaposlenosti u poputnosti nadokanade taj gubitak. U narednom periodu očekuje se da masa zarada raste brže od nominalnog BDP-a – kao rezultat povoljnih kretanja na tržištu rada, pre svega rasta zaposlenosti, te će i učešće prihoda po osnovu poreza na zarade u BDP-u rasti.

Takođe, država od naredne godine uvodi ciljane poreske stimulacije koje imaju za cilj da podrže rešavanje problema višedecenijskih zloupotreba paušalnog oporezivanja, koje, suprotno dobroj poreskoj praksi, nije ograničeno samo na uzak krug poreskih obveznika koji nisu kvalifikovani da vode poslovne knjige već je prisutno i u visokoobrazovnim profesijama – advokati, lekari, IT konsultanti i drugi. Tako je i tim profesijama dozvoljeno da porez plaćaju paušalo umesto da vode bazično knjigovodstvo o svojim poslovnim prihodima.

Otuda se otvorila zakonska mogućnost za izbegavanje plaćanja redovnih poreza i doprinosa na zarade i plaćanje osetno manjeg paušalnog poreza počelo je da poprima zabrinjavajuće razmere. Veliki broj registrovanih firmi, naročito u IT sektoru, ali i u drugim oblastima poslovanja, umesto formalnog ugovora o radu, svojim radnicima nudi ugovore podložne paušalnom oporezivanju da bi se smanjio iznos poreza i doprinosa koji se plaća državi.

Kroz izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak, primenom testa samostalnosti, država dogodine uvodi striktnu proveru i podelu između slučajeva faktičnog zapošljavanja – gde treba da se plaćaju regularni porezi, i istinskih preduzetničkih aktivnosti – koje su podložne paušalnom oporezivanju.

LJ. Malešević