Tema „Dnevnika”: Kuće i stanovi u Novom Sadu i okolini  svakodnevno na meti lopova

Tako su lopovi nedavno iz jednog stana kod Sajma prisvojili oko 100.000 evra, dok je u iz sefa u obližnjem selu ukradeno više miliona dinara. 

Kradljivci i dalje najčešće provaljuju u prepodnevnim časovima, dok su ljudi na poslu, obično radnim danima od 8.30 do 11.30 sati, a „operišu” u svim delovima grada. Međutim, neretko to čine u starijim zgradama na Limanima, Grbavici i u centru, a omiljene su im kuće prema Futogu, dok su i vikendice na meti gde god da su.

Takođe, primetno je da su kuće su na meti provalnika mahom s prvim sumrakom, a poslovne prostorije u toku noći, često između dva i četiri sata, bez obzira na to da li u njima ima nekoga.   

Kako smo pisali, nema više sezona obijanja, bez obzira na to da li su godišnji odmori u toku.

Prateći podatke o provalama, uočljivo je da nije rekost da izgrednici dolaze iz drugih gradova, Beograda, Šapca, Rume, Subotice, ali i iz komšijskih država. Odmah posle obavljenog posla – a neretko oni obijaju tri stana i više u danu – odlaze u svoja boravišta. 

Iskusni policijski operativci navode da najčešće u ta dela ulaze dve ili više osoba, od kojih jedna čuva stražu. Uobičajeni sistem rada je  da zvone na vratima stana iz kojeg se niko nije javio dok su prethodno pozivali preko interfona u ulazu. Ukoliko im neko ipak otvori vrata izabranog stana za koji su mislili da je bez ukućana, predstave se da su iz neke organizacije ili jednostavno traže nekog s drugačijim prezimenom, nadajući se da će im stanar poverovati i reći da su pogrešili, da bi oni uz izvinjenje otišli.

Od pre neku godinu pojavljivali su se slučajevi u kojima su izvršioci dela više ženskih osoba. One su različite starosne dobi, od tek punoletnih do onih koja starijih od 40 godina. Urednog i neupadljivog su izgleda, pristojno i lepo obučene, a pri susretu ni po čemu nisu sumnjive.

Provalnicima pogoduju starija ulazana vrata u stanove s ulošcima brave koji vire spolja u hodniku, pa ih oni francuskim ključem bez mnogo muke cimanjem prelome i izbace iz ležišta, a za to im treba dva do tri minuta.

Provalnici obično povratnici

– Provalnici su obično povratnici. Često nemaju ni završenu osnovnu školu, ali su vrlo snalažljivi i rečiti kad treba da se vade iz „čupave” situacije. Granica njihove starosti kad ulaze u tu vrtu kriminala pomera se naniže. Provalama se bave u vidu zanata. Čim izađu iz zatvora, oni opet idu u obijanja. Novac najčešće troše na nabavke za svakodnevni život, kafanska druženja i kocku, ali karakteristično za profesionalce je da nisu narkomanski zavisnici niti alkoholičari –dodaje naš sagovornik iz MUP-a.

Osim loma cilindra, praktikuje se i klasična poluga zavlačenjem podesnih alata na odgovarajućem mestu uz nasilne poteze. U velikoj većini slučajeva iz stana uzimaju samo novac i zlato i eventualano neki mali predmet koji im je zapao za oko, odnosno ono što se može staviti u yep ili tašnicu. Ipak, dešava se ponekad da kao plen ponesu pištolj ili laptop.

Većina pokradenih držala novac sakriven u spavaćoj sobi, ispod posteljine ili peškira, pod dušekom ili u noćnom stočiću u knjizi, pa ne čudi to što kradljivci, čim uđu u stan ili kuću, hrle u spavaću sobu.

Kuće u neosvetljenim delovima Novog Sada posebno su pogodne za provalnike, tamo gde ima širokih placeva i nedovršenih objekata, bez gustog komšiluka. Na primer, nađu se na meti one prema Veterniku, u delu Adamovićevog naselja ili Telepa prema Adicama. 

Kad se bliži kraj godine, ranije pada mrak, pa bi kritično vreme za neobezbeđene kuće moglo biti već od 17.30 do 19.30 sati. One se ne obijaju na ulaznim vratima kao stanovi, već se obično provaljuje podesnim alatom sistemom poluge na bočnom prozoru ili terasnim vratima, gde su izgrednici sklonjeni od očiju prolaznika. U prostorijama se zadržavaju najviše tri do pet minuta.

Dešava da policija radi uviđaje u luksuznim kućama koje imaju alarme, ali ih vlasnici nisu aktivirali, uz obrazloženje da su zaboravili ili da ih je mrzelo da to urade. 

Teško je shvatljivo, ali bilo je slučajeva da ukućani spavaju noću na spratu, a kradljivac vršlja u prizemlju i uzima ono što mu treba. Ipak, provalnici gledaju da ne sretnu nekoga u svojoj raboti, odnosno da izbegnu svaki kontakt i s oštećenima, ali i s komšijama i prolaznicima. Ako naiđu na nekoga, oni koriste svoje, obično zavidne veštine u komunikaciji i spretno izlaze iz situcaje uz opravdanje koje smišljaju u trenutku, a koje se obično svodi na to da su se zabunili ili traže pomoć. Domišljati su i momentalno izgovaraju rezonsku priču, dobiju na vremenu i uteknu.

Isto tako, neretko se dešava da izgrednici koji se još nisu opredelili za to da se duže bave provalama, pod dejstvom psihoaktivnih suptanci noću iznenada odluče na izvršenje takvih dela u firmama, uzimaju razne predmete, pa i televizore iz kafića, ali ih operativci brzo otkriju. Oni koji se profesionalno bave obijanjem ne uzimaju sve što stignu, naročito ne telefone i tehniku koja ima svoju identifikaciju.

Poslednja velika serija obijanja poslovnih prostorija je bila pre oko godinu i po, kad je Beograđanin dolazio gotovo svako veče autobusom u Novi Sad i obio više od 30 lokala na Bulevaru oslobođenja i u centru, da bi se prvim jutarnjim autobusom vraćao kući. Na meti su mu bile isključivo firme, a iz njih je uzimao samo novac, odnosno pazare.

Naš izvor, iskusan opertitivac angažovan u istragama te vrste kriminala, redovno apeluje na građane da, prema svojim mogućnostima, dodatno osiguraju stan od provala. Kako kaže, korisno je ugraditi dodatnu bravu, prekriti rozetom cilindar brave koji viri na spoljnoj strani vrata, staviti reze, rajbere na prozore i terasna vrata kuća, koristiti video-nadzor, a ljudi koji imaju ugrađen alarm, valjalo bi da ga aktiviraju.      

M. Vujačić