Klub fizičara PMF-a: Povezuje nas ljubav prema nauci

S obzirom na činjenicu da fizičara ima malo, zanimljiv je podatak da Klub broji više od 100 članova, koji dolaze i s drugih fakulteta, a takođe su tu učenici osnovnih i srednjih škola, te članovi pojedinih naučnih klubova iz Vojvodine. Tokom dve godine postojanja realizovano je mnoštvo sadržaja i aktivnosti.

– Ideja je bila da zajedno radimo nešto korisno – objašnjava predsednica Kluba fizičara Prirodno-matematičkog fakulteta Jelena Bardak. – Kad je reč o sadržajima, u početku smo učestvovali u nečemu s čim smo se već susretali, a to su „Festival nauke“ i „Noć istraživača“. Proteklo je uspešno jer smo uspeli da realizujemo radionice samostalno do kraja. U okviru „Noći istraživača“, s Udruženjem geografa organizovali smo radionicu „Save our stars“ i bavili smo se problemom svetlosnog zagađenja, svako iz svog ugla. Radionica je bila izuzetno posećena, veoma interesantna i prva veća aktivnost koju smo realizovali.

„Sajam stručnog usavršavanja“ bio je manifestacija na kojoj se Klub fizičara PMF-a zvanično predstavio, a Departman za fiziku i Prirodno-matematički fakultet, kao matična institucija, pružili su podršku. Na fakultetu su dobili prostorije za realizaciju radionica, kao i novac za početak.

Zajedno s geografima, biolozima, astronomima i mnogim drugima čine organizaciju „Carpe Noctem – Iskoristi noć”, nezavisno od fakulteta. U okviru toga, najpre samo za članove, a potom i za sve koji žele, organizovali su noćnu „Astro-šetnju” 15 kilometara po Fruškoj gori, što je izazvalo izuzetno interesovanje i pozitivne reakcije. Uz taj uspeh, došla je još jedna srodna manifestacija – prvi eko-festival na našim prostorima „Zvezdani triatlon“, a sve da bi se na različite, ali zanimljive i svima prijemčive načine, približile i objasnile tema noći, prirodne i veštačke svetlosti, sazvežđa i slično.

– Klub je član Internacionalne asocijacije studenata fizike, kao lokalni komitet iz Novog Sada, a interesantno je to da svake godine šaljemo studente u Ženevu u Evropsku organizaciju za nuklearno istraživanje CERN – naglašava Jelena. – Takođe, svake godine se u drugoj državi organizuju internacionalne konferencije studenata, koje obuhvataju posete gradu, predavanja i radionice, kao i nacionalne večeri, gde svako predstavlja svoju zemlju. Ponosni smo što smo deo toga, a na taj način razbijaju se predrasude da su fizičari zaronjeni samo u knjige.

Saradnja s Astronomskim društvom „Novi Sad“ je izuzetno dobra, te su i s njima do sada organizovali različite radionice.

– U okviru Međunarodnog dana kosmičkog zračenja, osvojili smo prvo mesto za najoriginalniju radionicu – ističe Jelena Badak. – U Planetarijumu smo pravili maglenu komoru u kojoj smo detektovali kosmički zrak, koji, kad kroz nju prođe, ostavi trag. Preneli smo taj trag na platno, isekli ga i kačili na sebe, a potom pravili selfi. Zapravo, nagrađen je najoriginalniji selfi, koji u sebi sadrži poruku u vezi s kosmičkim zračenjem.

Osim dosadašnjih aktivnosti i saradnje, Klub fizičara PMF-a teži da se poveže s kolegama iz regiona, te ostvari saradnju sa Zagrebom, možda i Banjalukom.

– Želimo da se udružujemo jer sve nas povezuje ljubav prema nauci i onome što nas okružuje. Najvažnija nam je promocija nauke. Kad smo počinjali, zapitali smo se da li ćemo to uspeti da uradimo na pravi način jer je reč o škakljivoj temi – možeš da radiš svašta, ali trebalo bi da ima nekog smisla. Mladima savetujem da uvek istraju u tome što žele i vole da rade, da se pridruže organizacijama koje nude sadržaje koji ih zanimaju i gde mogu najbolje da doprinesu – poručuje Jelena Bardak.

Ove godine obeležena je i pedesetogodišnjica od prvog sletanja čoveka na Mesec.

– Povodom toga, zajedno s Astronomskim društvom „Novi Sad”, za najmlađe smo organizovali šetnju i trku „380.000 centimetara do Meseca“, jer je prosečna udaljenost Zemlje i Meseca je 384.400 kilometara – kaže Jelena Bardak. – Šetnja od 3,8 kilometara organizovana je od našeg fakulteta do Planetarijuma, a deca od pet do sedam godina trčala su 38 metara. Svi su dobijali nagrade na temu astronomije, tako da su uživali, a najbrži dečak je svoj otisak stopala ostavio na ploči, kao što je to, sletevši na Mesec pre 50 godina, učinio Nil Armstrong.

        B. Pavković