Milićević s EBRD: Nastavljamo saradnju na novim projektima
NOVI SAD: Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević razgovarao je s delegacijom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koju je predvodila Žužana Hargitai, regionalna direktorka za Zapadni Balkan, o dosadašnjoj realizaciji i nastavku saradnje na partnerskom projektu u oblasti unapređenja mera energetske efikasnosti u javnim zgradama u AP Vojvodini.
Bilo je reči i o saradnji u oblasti izgradnje nove i rehabilitaciji postojeće infrastrukture za navodnjavanje.
Milićević je ocenio da je u proteklom periodu saradnja Pokrajinske vlade i EBRD bila na izuzetno visokom nivou.
Projekat energetske efikasnosti u javnim zgradama u Vojvodini teče zadovoljavajućom dinamikom. Do sada je urađena pilot-studija na 80 objekata od ukupno 3000 koliko ih ima u Vojvodini, izjavio je Milićević.
On je dodao da analize pokazuju da bi uštede realizacijom ovih projekata bile oko 60 odsto u odnosu na dosadašnje troškove zagrevanja i rasvete tih objekata, a ti troškovi se plaćaju iz budžeta. To osim ušteda znači i smanjenje emisije ugljen-dioksida, jer ti objekti za grejanje uglavnom koriste ugalj i lož-ulje.
Žužana Hargitai je istakla da će do kraja godine biti gotova detaljnija studija usmerena na pet do šest javnih objekata.
Dobra vest je da u 2020. godini možemo da ponudimo kreditni aranžman za realizaciju prve faze posla, kao i bespovratna sredstva u iznosu od pola miliona evra, kazala je Hargitai i dodala da će ove investicije doneti uštedu energije i uštedu novca u budžetu Pokrajine.
Milićević je naveo da je ogroman posao da se svih tri hiljade objekata učini energetski efikasnim, što će sigurno trajati čistav niz godina, ali iziskuje i velika finansijska sredstva. On se zahvalio EBRD na bespovratnim sredstvima u iznosu od 100.000 evra za izradu pilot-projekta energetske efikasnosti javnih zgrada u Vojvodini.
Milićević i Hargitaij razgovarali su i o mogućim ulaganjima u vodoprivredni sistem u Vojvodini, kroz dalju rekonstrukciju kanalske mreže, ulaganja u akumulaciona jezera za navodnjavanje, kao i elektrifikaciju polja.
Danas se u Vojvodini navodnjava između četiri i pet odsto obradivih površina, što je svakako nedovoljno. Imajući u vidu i klimatske promene, potrebno je da brzo i efikasno reagujemo i da površine pod sistemima za navodnjavanje značajno uvećamo u narednim godinama, kazao je Milićević i dodao da bi ova ulaganja stvorila bazu za više hektara pod sistemima za navodnjavanje, a time i bolje uslove za poljoprivrednike, njihov veći profit i veće punjenje budžeta.
