Gastarbajteri šalju novce za 800.000 rođaka

Za prvih devet meseci ove godine u Srbiju je stiglo 2,3 milijarde evra, a procenjuje se da će do kraja godine ta brojka preći i cele tri milijarde. Od te sume najviše novca stiže iz Nemačke. Osim novca koje šalju pojedinci da bi svojim rođacima poboljšali standard, tu su i devizne penzije, štedna osiguranja koja su pojedinci zaradili i socijalna primanja.

Procenjuje se da u Srbiji čak 800.000 ljudi prima novac iz inostranstva. Svi oni uskoro će se naći u Jedinstvenom registru korisnika novčane pomoći, koji će od 1. jula naredne godine voditi Narodna banka Srbije. Osim primalaca deviznih doznaka, u tom novom dokumentu naći će se i svi građani koji novac šalju iz Srbije. Te novine uvedne su zbog izmena Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma kod nas. Iako zvanično upisivanje u registar počinje od jula naredne godine, u njemu će se naći i podaci o doznakama tokom ove.

Devizne doznake u Srbiju dolaze različitim putevima. Osim kofera i tašni... koji se neće naći u registru, novac se može slati i preko bankovnih računa i uplata. Novac se može slati i zahvaljujući platama koje stižu preko finansijskih institucija koje su specijalizovane za taj način slanja novca. To je prilično popularno jer oni koji novac primaju ne moraju da otvaraju račun. Te usluge kod nas pružaju JP „Pošte Srbije”, „Vestern junion”, „Mani gram”, „Inetrnešenel inc” i „RIA mani transfer”.

Onima koji se bave sprečavanjem pranja novca registar treba da omogući brz pristup informacajama o korisnicima novčanih doznaka da bi se otkrila krivična dela. Na taj način put do sakupljanja podataka koji mogu biti dragoceni znatno je skraćen, a nadležni koji istražuju pranje novca ili sumnjaju na njega, neće više morati da se obraćaju svakoj instituciji posebno da bi dobili podatke značajne za istragu, što će povećati efikasnost vođenja postupka. Podaci iz registra neće biti dostupni svima jer će se primenjivati odredbe propisa koji regulišu zaštitu podataka o ličnosti, odnosno oni koji se odnose na poslovnu tajnu.

Za naše gastarbajtere Nemačka je i dalje obećana zemlja. Podaci govore da se iz te zemlje u Srbiju godišnje pošalje oko 500 miliona evra. Nakon Nemačke sledi Švajcarska, dok su sve ostale zemlje i u Evropi i diljem sveta mnogo manje zastupljene. Hoće li podaci platnih institucija pokazati da su i druge države na mapi slanja novca u Srbiju, ostaje da se vidi.

Dok su kod nas podaci o prijemu novca već sada poznati, mnogo manje se zna o tome koliko novca odlazi iz Srbije. Zakonom je regulisano da se prilikom iseljenja iz Srbije može izneti 10.000 evra mesečno za podmirivanje duga iseljenika. Državljani Srbije, po odredbama Zakona o deviznom poslovanju, mogu slati u inostranstvo novac za poklon, odnosno kao pomoć članu porodice. Uz to, može se slati i novac od rente, dobiti ili nasleđa.

Koliko će uvođenje registra pomoći da se slučajevi pranja novca lakše otkrivaju, ostaje da se vidi. Naime, pranje novca posebno je zastupljno u oblasti trgovine narkoticima, a gotovo da ne prođe sedmica da se ne otkrije da je neko s naših prsotora uzeo ušeće u tom poslu koji se odvija širom sveta. To je i jedan od razloga što je osnivanje registra i više nego opravdano.

D. Vujošević