AGRARNI BUDŽET ZA 2020.  Subvencije 900 miliona veće

Predlog buyeta Srbije za nastupajuću 2020. godinu nije još stavljen na dnevni red Skupštine Srbije, ali je ministar poljoprivrede Srbije Branisla Nedimović za „Dnevnik” pojasnio u kojem smeru država naredne godine planira da širi razvoj poljopivrede kao važne okosnice u razvoju domaće ekonomije. 

Po njegovim rečima, agraru će biti na raspolaganju 52 milijarde dinara, a od te sume bezmalo tri četvrtine otići će za subvencije – 35,6 milijardi dinara, što je čak 900 miliona više nego 2019.

– I dogodine će poljoprivrednici koji obrađuju do 20 hektara dobjati po 4.000 dinara za svaki hektar i 1.200 dinara za gorivo po hektaru – kazao je Nedimović, i skrenuo pažnju na to da nema potrebe da ta subvencija bude veća jer država ima druge mere, u vidu davanja bespovratnog novca za unapređenje gazdinstava, koji mogu dobiti svi paori pod uslovom da imaju registrovano poljoprivredno domaćinstvo. Dogodine će u agrarnom budžetu biti bezmalo tri puta više novca za proizvođače organske hrane i za vinare nego ove godine.

Na predlog stočara iz Banata, umesto 25.000 dinara, stočari će za krave dobiti 40.000. Radi unapređenja stočarstva, dogodine će država subvencionisati kredite za stočare i u tom pogledu na konkurse će moći da se javljaju ne samo nosioci gazdinstva već i njihovi članovi.

Naredne godine otići će se korak dalje jer se priprema zakon o očekivanim cenama za 20 poljoprivrednih proizvoda, koji bi, po ministrovim najavama,  trebalo da bude izglasan u Skupštini Srbije krajem januara.

– Očekivana cena treba da bude informativnog karaktera da bi  zemljoradnici znali da planiraju proizvodnju od godine do godine, bar kada su u pitanju ratarske kulture – pšenica, kukuruz, suncokret, soja, dok za druge proizvode, poput svinjskog mesa, piletine, jagnjetine i junetine, koji takođe ulaze u pomenutih 20 poljoprivrednih proizvoda, treba da posluže kao informacija o tome ima li interesa upustiti se u tov životinja, koji zahteva duži period od godine.

Očekivana cena je promenljiva

Ministar Nedimović pojasnio je za „Dnevnik” da očekivane cene nikako ne znače da će poljoprivredni proizvodi imati jednu cenu koja se neće menjati. Naprotiv, podvukao je, cene će varirati i zavisiti od tržišnih kretanja na inoberzama.

– Poljoprivrednici će moći da prate berzanska kretanja i spram njih prave planove buduće proizvodnje, ali i da trguju, pogotovo što država otvara nova tržišta, donedavno nedostižna domaćim  poljoprivrednicima – istakao je Nedimović.

Naša zemlja, podsetio je Nedimović, podnela je zahtev za članstvo u Međunarodnom žitarskom savetu i kada postanemo članica, moći ćemo da kvalitetno planiramo predstojeću godinu prevashodno što se cena žitarica tiče.

– Savet objavljuje informacije o kretanjima cena žitarica u predstojećoj godini, a naša zemlja već ima nekoliko sertifikata za izvoz žitarica i dogovoren izvoz pšenice za Egipat, a suncokreta i suncokretovog ulja za Tursku. Treba da bude završen i sertifikat za izvoz kukuruza u Kinu, pa eto razloga da domaći poljoprivrednici misle o tome šta vredi sejati i na kojim površinama. Pogotovo što je tržište EU i dalje jedno od najznačajnijih kupaca naših žitarica, a pogotovo soje.

Ministar Nedimović je posebno podvukao da su s Predlogom zakona o očekivanim cenama, kao i o tome ko se može baviti otkupom poljoprivrednih proizvoda prošli raspravu među poljoprivrednim udruženjima jer, kako je podvukao, regulativa se i donosi na njihove zahteve, da bi bili na izvestan način osigurani u pogledu setve, stočarstva, voćarstva i povrtarstva.

Z. Delić