U Kliničkom centru Vojvodine leči se 250.000 dijabetičara

Kako je rekla v.d. direktora Kliničkog centra profesorka dr Edita Stokić, u Evropi ima oko 58 miliona obolelih, a ako se nastavi ovaj trend rasta, do 2015. biće 16 odsto više bolesnika. U svetu ima između 425 i 500 miliona obolelih od šećerne bolesti i pretpostavlja se da će do 2030. od dijabetesa bolovati 552 miliona ljudi.

- Od početka ovog veka raste broj obolelih od dijabetesa, a najviše ih je u srednjem životnom dobu, i to su uglavnom žene. Pri tome, jedna od dve osobe ni ne zna da ima šećernu bolest. U Ministarstvu zdravlja kažu kako prema podacima iz 2016. u Srbiji ima 750.000 obolelih, što je oko 13 odsto odraslog stanovništva. Epidemiološki podaci kažu kako svakih osam sekundi neko umre od posledica ove bolesti, svakih pet minuta neko doživi srčani udar, a na svakih 30 sekundi dođe do amputacije ekstremiteta zbog komplikacija šećerne bolesti - istakla je dr Stokić.

U osnovi dijabetesa je gojaznost u 90 posto slučajeva, a dr Stokić napominje kako je to faktor rizika koji bi mogao da se prevenira.

- U Vojvodini je veliki broj gojaznih ljudi. Između 80 i do 90 posto obolelih sa tipom 2 su gojazni ili predgojazni, a kada se otkrije dijabetes tipa 2, gojazno je 40 odsto ljudi, što je veličina grada Niša - napomenula je dr Stokić.

Dr Bojan Vuković iz Klinike za endokrinilogiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCV napomenuo je da bolest napreduje ukoliko se ne reguliše, te da komplikacije nastaju na malim i velikim krvnim sudovima.

- Na upravo završenom sastanku Republičke komisije za dijabetes donet je novi registar za praćenje i lečenje pacijenaa sa dijabetesom. Time će značajno biti unapređeno praćenje i lečenje pacijenata koji imaju ovu boles - otkrila je dr Stokić na konferenciji za novinare.

- Komplikacije na malim krvnim sudovima dovode do slepila, hronične bubrežne slabosti i amputacije, a na velikim krvnim sudovima izazivaju koronarnu bolest i ishemijsku bolest. Ljudi umiru od komplikacija, i to onih makrovaskularnih. Tretman podrazumeva dobru kontrolu šećerne bolesti, jer dijabetes ne boli i zato se nekada reaguje kasno, a potrebne su redovne kontrole na tri do šest meseci - napomenuo je dr Vuković.

Ukoliko se postigne dobra glikoregulacija, komplikacije se redukuju. Dr Stokić napominje da se tada pacijentima poboljšava stanje i da uz dobru medicinsko-nutritivnu terapiju, dolazi do redukcije svih komplikacija.

- Osnovni cilj lečenja je prevencija svih komplikacija i omogućava boljeg kvaliteta života obolelih. Imamo i najsavremeniju oralnu terapiju, koja je moderna upravo po efikasnosti, kao i druge vrste lečenja, a Klinički centar ima iskustva i u lečenju pacijenata insulinskom pumpom - kazala je dr Stokić.

Dr Mitrović je istakla značaj higijene stopala i napomenula kako je jako važno da se obrati pažnja na svaku promenu koja nastane na ovom delu tela.

- Stopala treba svakodnevno da se peru i nikada ne treba da ostanu vlažna nakon kupanja. Svaka pojava crvenila i zadebljanja, treba omah da se prijavi lekaru. Pacijenti se često leče nekim čajevima, melemima i travama, a tegobe ne prijavljuju lekarima, što može da vodi do amputacije - objasnila je dr Mitrović.

Profesorka dr Milena Mitrović, takođe iz Klinike za endokrinologiju, dibajebetes i bolesti metabolizma KCV, istakla je da je insulinska pumpa uređaj koji je mali, poput pejyera ili manjeg telefona i priključena je za telo.

- Insulinska pumpa kontinuirano snabdeva pacijenta insulinom, čime se imitira rad pankreasa. Ukoliko treba, pacijent može i dodatno da aplikuje insulin i tako spreči skokove šećera. Time se poboljšava glikoregulacija, smanjuju oscilacije šećera i obezbeđuje bolji kvalitet života, a sprečava se i razvoj hroničnih komplikacija - ispričala je dr Mitrović i dodala kako nisu svi pacijenti kandidati za ovakvu vrstu terapije, jer nju mogu da koriste osobe koje imaju dijabetes tipa 1, a treba da se ispune i još neki kriterijumi.

U Kliničkom centru Vojvodine insulinska pumpa koristi se u lečenju od 2007. i do sada su imaju 120 pacijenata na ovoj vrsti terapije, od čega su trećina deca, a među odraslima trećinu pacijenata čine trudnice.

- Cilj dobre terapije jeste da se spreče komplikacije, a ja za poslednjih 15 godina nisam među pacijentima imala slučaj slepila i u poslednjih pet godina nije bilo dijabetesnih ketoacidoza. S primenom dobre terapije i edukacijom, procenat komplikacija je u značajnoj meri smanjen - napomenula je dr Stokić.

LJ. Petrović