Brnabić: Zadovoljni smo rezultatima iz Bele knjige, može bolje
BEOGRAD: Premijerka Ana Brnabić izrazila je danas zadovoljstvo što je Srbija uspela da ispuni više od 40 odsto ispunjenih preporuka iz “Bele knjige”, ocenjujući da je to dobar rezultat, ali da je moglo biti i bolje.
Ona je navela da ove godine Srbija ima 41 odsto ispunjenih preporuka, što je najbolji rezultat od 2011. od kada se meri uspeh u procentu preporuka koje je Vlada implementirala, a koje dolaze od članica Saveta stranih investitora.
"Mi smo zadovoljni rezultatom, ali nismo srećni, ovo i dalje nije dovoljno dobro i znam da možemo bolje”, izjavila je Brnabić na predstavljanju “Bele knjige 2019” u Beogradu.
Brnabić je ukazala da je Vlada Srbije formirala radnu grupu za ubrzanje preporuka iz Bele knjige, zahvaljujući kojoj je uspostavljenba drugačija dinamika sporvođenja reformi i stalna komunikacija sa privrednicima.
“Sledeće godine ćemo biti i bolji jer postoje neke oblasti koje su u izveštaju Bele knjige prepoznate kao da nije bilo pomaka, ali Vlada Srbije je već usvojila predloge zakona i uputila neke od tih predloga u Skupštinu, tako da će te oblasti, koje danas čitamo u ovoj knjizi, ubrzo biti promenjene”, rekla je Brnabić.
Ona je dodala da će Srbija nastaviti i bržim temom iduće godine u primeni predloga iz Bele knjige, navodeći da je cilj da pređe “magičnu cifru” od 50 odsto ispunjenih preporuka.
Konstatovala je da su svi pozitivni ekonomski rezultati u Srbiji nastali zahvaljujući reformama koje se aktivno sprovode od 2014. godine, dodajući da su ti rezultati zajednički uspeh Vlade Srbije, članova Saveta stranih investitora, privrednika.
“Da nema ovakve vrste dijaloga sa privrednom, sa članovima Saveta, svih ostalih kompanija i privrednika, asocijacija, svakako ni Vlada Srbije ne bi mogla na pravi način i dovoljno efikasno da identifikuje sve ono što je potrebno uraditi da bi imali bolje poslovno okruženje i da implementira promene na način da one odmah daju rezultate”, podvukala je Brnabić.
Među tim rezultatima premijerka je navela da je Srbija po drugi put u poslednje tri godine svetski lider u privlačenju stranih direktnih investicija, što je, podseća, objavio Fajnenšal tajms.
“Mi smo 2018. godine ukupno privukli oko 3,5 milijardi evra stranih direktnih investicija. To je impresivan rezultat, imajući u vidu da je to bolji rezultat nego što su uspele sve ostale ekonomije Zapadnog Balkana zajedno. I taj odličan rezultat kontinuirano raste iz godine u godinu”, istakla je Brnabić.
Ona je podsetila da je Srbija u 2017. godine imala 2,6 milijarde evra stranih direktnih investcija, da je prošle godine ta cifra iznosila 3,5 milijardi evra, a da u prvih osam meseci ove godine Srbija beleži za 35 odsto bolji rezultat nego u istom periodu lane.
“Mi smo u prvih osam meseci ove godine privukli 2.440.000.000 evra stranih direktnih investcija. To ne bi bilo moguće da smo radili sami da nije bilo vas, pre svega, stranih direktnih investicija u Srbiji koji su dali jedan ozbiljan signal da u našoj zemlji vredi investirati, da joj vredi verovati, da Srbija ima potencijale i da očekujete još pozitivniji razvoj poslovne klime”, naglasila je Brnabić.
Ona je navela i da će privredni rast srpske privrede biti kao što je i Vlada Srbije projektovala - 3,5 odsto, uprkos tome što su, podseća prvi i drugi kvartal imali nešto niži privredni rast, u trećem kvartalu je, ističe, ostvaren rast od 4,7 odsto.
“Vlada Srbije je rekla da ćemo imati privredni rast od 3,5 odsto ove godine, MMF je to, takođe, potvrdio, i mi smo videli da po prvim rezultatima privrednog rasta u trećem kvatalu imamo rast od 4,7 odsto. Prvi i drugi kvartal ove godine su krenuli lošije, ali to nadoknađujemo u trećem i četvrtom kvartalu”, navela je premijerka.
Ocenila je da je srpska privredna na sigurnom putu da ove godine ostvari rast od 3,5 odsto, možda i više, te da je to dobar rezultat naše ekonomije, naročito u vreme kada, kako je primetila, usporavaju ekonomije koje su naši najznačajniji spoljno-trgovinski partneri, a to su Nemačka i Italija.
“Ne mora to neophodno da utiče na naš izvoz, ali moramo da budemo još konkurentniji u budućnosti i na tome ćemo raditi”, naglasila je Brnabić.
Svi ti rezultati, kako je rekla, utiču i na pad nezaposlenosti,dodajući da Srbija trenutno ima nikad nižu stopu nezaposlenosti koja iznosi 10,3 odsto i koja će, kako kaže, po svim trenutnim pokazateljima u trećem kvartalu ove godine biti jedocifrena.
Brnabić je na predstavljanju “Bele knjige 2019” podsetila i na uspeh koji je Srbija ostvarila napredovanjem za četiri mesta na Duing biznis listi, uz očekivanje da će taj napredak biti još bolji naredne godine.
Posebno je pohvalila napredak u oblasti izdavanja građevinskih dozvola i zahvalila Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na tom uspehu, podsetivši da se Srbija sada nalazi u prvih deset zemalja u svetu po brzini izdavanja tih dozvola.
Podsetila je i da je Agencija Fič povećala kreditni rejting Srbije sa BB na BB plus, da je javni dug naše zemlje oko 52 odsto BDP-a, što je, istakla je, bolji rezultat od mnogih zemalja članica EU.
Brnabić je istakla i naredak javne uprave koja je sada, kako procenjuju građani i privreda, efikasnija i transparentnija.
Izveštaj SIGMA misije, kako je navela, pokazuje da je Srbija u oblasti javne urave unapredila tri od pet oblasti, i da ima ambicije da postane lider u regionu, ali i u Evropi u elektronskoj upravi.
Dodala je da je izveštaj USAID-a pokazao da je od ispitanih 1.000 malih i srednjih preduzeća čak 74 odsto ispitanika kazalo da je danas rad javne uprave efikasniji nego pre godinu dana.
Savet stranih investitora predstavio je danas "Belu knjigu" predstavnicima vlasti, privrednicima i društvenoj zajednici, kao i preporuke usmerene da podrže privredni rast i bolji životni standard.
Prema "FIC indeksu" koji je objavljen u najnovijem izdanju "Bele knjige", u periodu od novembra 2018. do oktobra 2019. godine, dve oblasti sa najboljim učinkom ostaju iste i to je regulativa koja se odnosi na duvansku industriju i transport, dok su ove godine pridodate još dve i to industrija nafte i gasa i Zakon o javnom beležništvu.
Od devet prioritetnih tema Radne grupe Saveta i Vlade Srbije za sprovođenje preporuka "Bele knjige", digitalizacija, borba protiv nedozvoljene trgovine, stečaj i farmaceutksa industrija su zabeležili umereni napredak , nekretnine i izgradnja i porezi su zabeležili neki nparedak , dok rad, Zakon o deviznom poslovanju i bezbednost hrane nisu zabeležili napredak.
Na predstavljanju "Bele knjige" govorili su premijerka Ana Brnabić, potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i predsedsednica Saveta stranih investitora Jana Mihajlova.
"Belu knjigu" predstavio je urednik izdanja Miroljub Labus koji je rekao da Savet stranih investitora uvek voli da poredi svoje indekse sa indeksom Duing biznis liste Svetske banke za koji kaže da je najpoznatiji indeks na svetu.
Naveo je da Svetska banka sprovodi istraživanje u 119 zemalja, da na ovogidišnjoj Duing biznis listi najbolje stoji Novi Zeland, a najlošije Somalija, dok je Srbija na 44. mestu i zabeležila ja napredak za četiri mesta u odnosu na prethodnu godinu.
"Blizu nas na listi su Holandija i Slovačcka. Nalazimo na listi nalazimo se u dobrom društvu", rekao je Labus i dodao da Savet stranih investitora ocenjuje da je 2019. bila dobra godina za Srbiju.
"Ako nastavite ovako i sledeće godine biće dobro", rekao je Labus i dodao da je Srbija po indeksu Saveta stranih investitora napredovala još više nego na Duing biznis listi.
"Naše članice čak su i strože ocenjivale napredak nego ljudi iz Svestske banke", rekao je Labus.
Naveo je da je 11 odbora Saveta stranih investitora radilo u 60 sektora dok Svetska banka užima u obzir 10 sektora, kao i da je 45 ljudi iz članica Saveta stranih investitora vredno radilo tokom šest meseci i da su oni doprineli izradi "Bele knjige".
Nakon predstavljanja "Bele knjige", usledila je panel diskusija o tome kako unaprediti poslovno okruženje u Srbiji, a o tome su razgovarali ministarka Zorana Mihajlović, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, predsednica Saveta stranih invetitora Jana Mihajlova i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.