SVETSKI DAN DIJABETESA Globalna epidemija šećerne bolesti
Svetski dan dijabetesa kampanja je koja se svake godine održava 14. novembra, s ciljem skretanja pažnje na problem šećerne bolesti.
Logo Svetskog dana dijabetesa je plavi krug koji simbolizuje jedinstvo globalne dijabetes zajednice u borbi protiv pandemije dijabetesa, a ovogodišnji slogan je „Porodica i dijabetes”.
Smatra se da u našoj zemlji od šećerne bolesti boluje između 750.000 i 800.000 ljudi, a najmanje polovina osoba sa dijabetesom tipa 2 nema postavljenu dijagnozu i ne zna za svoju bolest. Oko 90 odsto obolelih od šećerne bolesti ima dijabetes tip 2. Broj obolelih raste svake godine, a u Novom Sadu godišnje se registruju od osam do 10 posto više obolelih.
- Dijabetes je hronična nezarazna bolest u kojoj je narušen metabolizam glukoze zbog nedovoljne proizvodnje, odnosno neadekvatne iskorišćenosti hormona insulina kojeg proizvodi gušterača, tj. pankreas. Postoje nekoliko tipova dijabetesa, a globalna epidemija ove bolesti jedan je od najvećih javno-zdravstvenih izazova 21. veka. Na svaku osobu koja ima šećernu bolest, dolazi po jedna koja ne zna da je ima - kaže internista endokrinolog profesorka dr Edita Stokić iz Kliničkog centra Vojvodine.
U Vojvodini je ranijih godina stopa incidencije iznosila 290 novoobolelih od dijabetesa tipa 2 na 100.000 stanovnika Vojvodine, dok je stopa incidencije Južnobačkog okruga iznosila 281 na 100.000 stanovnika, a u porastu i dijabetes tipa 1.
- Skrining na dijabetes tip 2 je izuzetno važan, jer rana dijagnostika i blagovremena terapija menjaju tok šećerne bolesti na bolje i smanjuju pojavu neželjenih i ozbiljnih komplikacija. Jedna od dve odrasle osobe sa dijabetesom je nedijagnostikovana, zbog čega je u velikom riziku od nastanka komplikacija ove bolesti, koje dovode do značajnog invaliditeta i prerane smrti. Mnogi ljudi žive sa dijabetesom tipa 2, nesvesni svog stanja - navodi dr Stokić.
Edukacija članova porodice
Važno je da se edukuju i članovi porodice, kako bi naučili sve o bolesti, pravilnom kombinovanju hrane i pripremanju obroka. Članovi porodice trebalo bi da budu obučeni i za davanje glukagon ampula, kao pomoć prilikom pada šećera u krvi, kada bolesnik nije u mogućnosti sebi da pruži adekvatnu pomoć.
Sve veći broj obolelih posledica je i tradicionalnog načina ishrane u Vojvodini gde dominiraju testenina i slatkiši, mastima obogaćene namirnice, ali je prisutan i stres i fizička neaktivnost. Većem broju registrovanih doprinosi i bolja dijagnostika, ali se zato otkrivaju i oni koji su u preddijabetesu i kojima šećerna bolest ne bi bila otkrivena još deset godina, a u tom stadijumu može mnogo više da se učini.
- U Poliklinici Kliničkog centra imamo antidijabetesnu službu u kojoj svakoga meseca imamo više od 2.000 pacijenata. Povišene vrednosti šećera u krvi „ne bole“ i samo uzimanjem uzoraka krvi može da se postavi dijagnoza bolesti. Kod svake osobe koja ima nivo šećera u krvi veći od vrednosti 7, ili hemoglobin A1C veći od 6,5 procenata ili pak nivo šećera veći od 11,1 u bilo kom uzorku krvi tokom dana, može da se postavi dijagnoza šećerne bolesti – objašnjava dr Stokić.
Dijabetes imaju i deca, što je karakteristika modernog doba i dijabetesa tip 2 koji je povezan sa gojaznošću. On je nekada bio redak u dečjem uzrastu, a sada ga ima veliki broj i dece i odraslih. Lečenje šećerne bolesti podrazumeva medicinsko-nutritivnu terapiju, odnosno dijetu, koja je prilagođena svakom pacijentu. Dr Stokić ističe da se radi individualizacija tretmana za svakog pacijenta, a uz to oboleli dobijaju i lekove, oralne hipoglikemike, ili im se uvodi insulin.
Osobe koje imaju šećernu bolest moraju da se pridržavaju odgovarajućih dijetetskih režima, ali i da imaju određeni broj obroka, posebno ako su na insulinskoj terapiji. Dr Stokić napominje da postoje i moderne terapije koje omogućavaju fleksibilnost u svakodnevnim aktivnostima. Šećerna bolest je ozbiljno i podmuklo oboljenje, koje najčešće počinje neopaženo i bez simptoma. Osoba postepeno oboleva, a bolest se najčešće otkriva tokom pregleda zbog neke druge bolesti, kao što su kardiološki ili neurološki poremećaji. Simptomi šećerne bolesti pojavljuju se kasno, kada su vrednosti šećera u krvi znatno povećane u odnosu na normalne. Suvoća usta, žeđ, uzimanje velike količine tečnosti, obilno i često mokrenje, mršavljenje uprkos pojačanoj gladi i uzimanju veće količine hrane, pojava infekcija i svraba kože i polnih organa, slabost, malaksalost, karakteristični su simptomi dijabetesa.
LJ. Petrović