Rodna kuća Đure Jakšića u Srpskoj Crnji inspiriše umetnike

Direktor Kulturnog centra „Đura Jakšić” u Srpskoj Crnji Rodoljub Boškić kaže da ništa nije prirodnije nego da se kulturna dešavanja odvijaju na mestu koje samo po sebi predstavlja kulturno nasleđe i odiše kulturom.

- I sami izvođači kad dođu u dvorište kuće, pogotovo kada je lepo vreme, kažu da su nadahnuti i zbog same činjenice da je u toj kući rođen Đura Jakšić, ali i zbog samog okruženja- kaže Boškić. - Kuća je lepa i pokazalo se – inspirativna, tu je igrano nekoliko monodrama i duodrama na otvorenom na šta je publika reagovala fenomenalno.

On kaže da kuća nikada ne može biti u odličnom stanju, jer je rađena od naboja i potrebna su joj konstantna ulaganja i uređivanje i to se ne može srediti jednom za dugi niz godina.

-Krov stoji prav kao strela, tako da je kuća trenutno u dobrom stanju, te veliki zahvati nisu neophodni, ali osnovno održavanje kako se i održavaju stare švapske kuće je stalno potrebno- ističe Boškić, koji rukovodi u KC  sedam godina.

Boškić kaže da je svaka pomoć dobrodošla, saradnja sa lokalnom samoupravom dobra, ali i da konkurišu na konkurse kada imaju projekte za koje smatraju da su vredni pažnje.

-Naši projekti su uvek dobro osmišljeni, jasni i precizni, dobro napisani i nije nam se desilo gde god da konkurišemo da ne dobijemo sredstva, mada to nekad bude manje od sume koju smo zamislili, ali uvek dobijemo novac i svake pare koje dođu, znače kvalitet više- napominje direktor Kulturnog centra.

Buyet nije visok, ali zahvaljujući saradnji sa kulturnim centrima iz Kragujevca, Kruševca, Požarevca, Jagodine, Beograda, Zrenjanina, Novog Sada i Sente i manjih centara, Kulturni centar funkcioniše dobro.

Prilikom posete Đurinoj kući čuli smo da posetioci ne čuju uvek istu priču, već je ona prilagođena za decu i odrasle.

 - Predmeti koji se nalaze u kući nisu autentični, postavku je uradio Narodni muzej Zrenjanin, dok je jedan deo predmeta otkupljen, a mali deo zatečen. Kuća je malo drugačija i odstupa od klišea tipičnih kuća u to vreme, jer je Đurin otac bio pop, te gostinska soba nije postojala, već radna soba u koje je primao sugrađane, što se vidi po vratima koja se nalaze u gostinskoj sobi, što inače nije slučaj- priča Boškić. -U sobi u kojoj se nalaze Đurini rukopisi i sveske mogu se videti i dela slikara koji su naslikali Đurine portrete, a kada se organizuju posete škola deca najviše vole da čuju priču kakav je Đura bio kao dete.

Obnoviće likovnu koloniju

Planovi za iduću godinu jesu obnavljanje slikarske kolonije, jer su se stekli uslovi za to.

-Imamo plan da na kvalitetan i ne preterano skup način ugostimo akademske slikare i manir slikarske kolonije vratimo Srpskoj Crnji, ali da odemo i korak dalje i da prikazivanje slika nastalih za vreme slikarske kolonije uredimo u prirodnom ambijentu i napravimo nešto što će još više oplemeniti celu priču- ističe Boškić. -Tako će u Srpskoj Crnji Đura ponovo dobiti jednu koloniju koja će biti inspirisana njegovim radom, što je on svakako zaslužio.

U današnje vreme Interneta nema više potrebe pričati ljudima, pa ni deci o opštim podacima, a svi više vole da čuju anegdote.

-Tako se deca svaki put smeju na priču o prvim Đurinim stihovima, kada je umesto da se igra sa drugarima na ulici loptom, dobio od svoje babe častan zadatak da čuva ćurke i posle jogunjenja i nekog vremena izgovorio: “Jedan, dva, tri, da bog da pocrkali svi”, što se odnosilo na ćuriće, kako bi mogao da ode da se igra sa drugom decom - objašnjava Boškić i dodaje da priča nije autentična, ali da se provlači kroz literaturu kao priča kako je nastala prva Đurina pesma. -Porodica Jakšić kao dođoši u ovom mestu donose potpuno drugačiju kulturu življenja i to je takođe posetiocima zanimljivo da čuju, kako su doneli u selo građanski način života.

M. Stakić

Foto: R. Hadžić

Projekat „Nova Crnja juče, danas, sutra” realizuje DVP Produkcija, a sufinansira Opština Nova Crnja. Stavovi u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.