U biblioteci u Rumenki uz knjige i zavičajni kutak
Bibliotečki ogranak u Rumenki, koji nosi ime našeg velikog pisca i nobelovca Ive Andrića, Gradska biblioteka u Novom Sadu otvorila je 3. aprila 1976. godine, a za njegovo osnivanje najzaslužniji su tadašnji predsednik Saveta mesne zajednice Đura Damjanov i članovi Odbora za osnivanje Nikola Atanacković i Dušan Kolarski.
Biblioteka sa čitaonicom od 40 mesta smeštena je u objektu Dobrovoljnog vatrogasnog društva, u Ulici Arsenija Čarnojevića 24. Ponedeljkom, sredom i petkom ogranak radi od 12.30 do 19.30 časova, a utorkom i četvrtkom od 7 do 14.
U ogranku je najduže radila knjižničarka Anica Sekeruš – od njegovog osnivanja do septembra 2012. godine. Od oktobra 2012. godine radi bibliotekarka Slavica Nikolić, a od 2018. godine Jelena Grabovac.
– Kad sam došla, zatekla sam sve u besprekornom redu, a saradnja s lokalnom zajednicom je takođe sjajna – potvrđuje bibliotekarka Jelena Grabovac. – Broj upisanih članova dostigao je 400, što je bio očekivani maksimum, mada, ja sam to ograničenje premašila. Naime, prethodna koleginica Slavica razvila je dobru saradnju s vrtićem i školom, što sam ja nastavila i naišla na zaista dobar odziv, te mi sve to mnogo znači. Deca rado dolaze i dobro je da odmalena razvijaju čitalačke navike, a dođu i stariji, te mogu da kažem da sam zadovoljna.
Prilikom otvaranja biblioteke, u fondu je bilo oko 3.000 knjiga na srpskom i mađarskom jeziku i nekoliko naslova periodike. Sada ima oko 15.000 monografskih publikacija na srpskom i mađarskom jeziku i nekoliko naslova periodike, takođe na oba jezika.
– Kad je reč o mlađima, najviše po knjige dolaze osnovci do šestog razreda, a stariji učenici uglavnom zbog lektire – kaže bibliotekarka. – Najmanje dolaze srednjoškolci i studenti, trebalo bi nešto učiniti da bude drugačije. Deca najviše vole avanturističke romane. Devojčice rado čitaju knjige Roberta Takariča i Dejvida Valijamsa. Uglavnom ih preporučuju jedna drugoj. Dolaze i stariji. Žene uglavnom uzimaju knjige Danijele Stil, ljubavne romane i laka štiva. Stariji od 70 godina imaju mogućnost besplatne članarine, tako da i oni često i rado borave u biblioteci.
- U ogranku postoje kompjuter, internet i zavičajni kutak, a realizuje se i znatan broj literarno-likovnih kreativnih radionica, predavanja, pesničkih večeri, kao i edukativni rad s grupama dece iz vrtića i osnovne škole. Saradnja s vrtićem, školom i mesnom zajednicom čini biblioteku prostorom koji je prihvaćen kao zajedničko mesto s mogućnošću i za duži boravak, kreativni rad i učenje - kaže bibliotekarka.
– Trenutno, u saradnji s nastavnicom srpskog jezika, pripremamo književno veče, koje bi trebalo da bude održano za dve nedelje – navodi Jelena Grabovac. – Učenici sedmog i osmog razreda čitaće ljubavne stihove, uz pratnju gitare i pop-rok zvuke. Sve će biti u mladalačkom duhu. Od zanimljivijih sadržaja, kroz svojevrsne radionice i kvizove znanja, analizirali smo lektire, a poslednja koju smo radili bila je „Pustolovine Toma Sojera”. Postojanje biblioteke značajno je za razvoj čitalačkih navika odmalena i lepo je videti da neko gaji ljubav prema knjizi. Smatram da knjige doprinose pravilnom razvoju ličnosti.
B. Pavković