I Srbija će doprinositi programu EK Grin dil
BEOGRAD: Srbija će usvajanjem propisa u oblasti žaštite životne sredine i njihovom primenom, moći i praktično da se pridruži evropskim ciljevima kako bi Evropa do 2050. postala prvi kontinet bez štetne emisije ugljen dioksida.
Usvajanje zakona o klimatskim promenama koji ulazi u skupštinsku proceduru, kao i za narednu godinu planirano donošenje strategij za kvalitet vazduha, doprineće tom cilju, ocenio je ministar za zaštitu živone sredine Goran Trivan povodom novog programa EK Grin dil.
Tim programom, kako je Trivan rekao Tanjugu, EU uspostavlja nove prioritete u pravcu još viših standarda zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena, a čiji je cilj, između ostalog, i da Evropa do 2050. godine postane prvi "CO2 neutralni kontinent".
Trivan navodi da se pitanje kvaliteta vazduha mora rešavati na više različitih načina - kroz upotrebu energenata koje koristimo, ali i uvoz vozila koja neće zagađivati vazduh.
Evropa će nas pritiskati da odustanemo od uglja i ostalilh foslilnih goriva, odnosno da koristimo druge prihvatljive i obnovljive izvore, rekao je ministar i naveo da je situacija oko zagađenja ne samo u Beogradu, Srbiji i regionu, u momentu kada ne rade toplane i individualne kotlarnice, bez sumnje ukazala na problem zagađenja koja potiču od saobraćaja.
Pokušaćemo kao Ministarstvo da deo sredstava iz bužeta odvojimo za subvencije za kupovinu elektičnih ili hibridnnih vozila, što će biti prava mera i put spasavanja kvaliteta vazduha, rekao je on.
Ako se izuzmu postrojenja poput Obrenovca, imamo velika zagađenja u saobraćaju, a razlog je taj što godišnje uvozimo između 100.000 i 150.000 polovih vozila sumnjivog kvaliteta, rekao je ministar i dodao kada se to pomnoži sa pet godina, vidimo da postoji najmanje 600.000 vozila koja stvaraju zagađenje.
Kvalitet vazduha opada jer su to najgora vozila koja Evropa izbacuje iz upotrebe zbog činjenice da uništavaju životnu sredinu i vazduh, rekao je Trivan i dodao da su to na prvom mestu dizel vozila i motori Euro 3 i Euro 4.
Njihov uvoz je neophodno zaustaviti na način koji bitno neće štetiti našim građanima, rekao je Trivan i dodao da je ta vrsta politike moguća ali mora postojati konsenzus u društvu.
Dodao je da se i šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, sa kojim je razgovarao, a koji je i juče predsedniku Srbije predstavio program Grin dil, slaže sa tim namerama i da će nadležni gledati da se uvoz vozila koja najviše zagađuju vazduh zaustavi tokom sledeće godine.
Trivan kaže da je važno da se zna da svaka lokalna samouprava mora da ima planove kako da se izbori sa prolemom zagađivača i kako da reaguje u takvim situacijama - kako da reguliše saobraćaj, koja vozila mogu da budu na ulicama a koja ne, šta građani da rade da zaštite zdravlje...
Takođe, naveo je da je država spremna da pomogne lokalnim samoupravama da rade na gašenju individulanih kotlarnica i da ih privezuju na sisteme.
Direktor Agencije za zaštitu životne okoline, Filip Radović, kaže za Tanjug da u tom cilju Srbija modernizuje elektroenergetska postojenja, kao i da je važno da te napore na pojačanju energetske efikasnosti i očuvanja životne sredine proširi i na oblast saobraćaja.
Srbija uspešno modernizuje elektroenergetska postrojenja i trenutno u EPS-u sprovodimo projekat od 180 miliona evra za smanjenje emisija štetnih gasova, a do 2025. će se ulagati nekoliko stotina miliona u projekte zaštite životne sredine, rekao je Radović.
Prema njegovim rečima, postoje snažne najave da će se raditi na redukovanju upotrebe motornih vozila koji uzrokuju veliku emisiju, kao što su to motori Euro 3.
Smatra da će prelazak na bolja rešenja omogućiti bolji životni standard.
Radović je kazao i da će se lokalne samouprave uključiti u ceo proces i po ugledu na prestonice zapadne Evrope, koji su prošle ovakve krize, imati različite šeme za vozila koja se kreću kroz grad.
Kao primer naveo je London, koji naplaćuje taksu zagadenja pri ulasku u grad, ili Pariz, gde su vozila diverzifikovana na četiri nivoa zagađenja i u zavisnosti od toga im je omogućeno kretanje kroz grad.
Pored saobraćaja, dodaje, vrlo je važan momenat pojačavanja koeficijenta energentske efikasnosti.
Fond za energetsku efikasnost, koji uspešno funkcinoše za državne organe, trebalo bi od naredne godine da se opredeli i za domaćinstva koja će imati manje račune i manji ekološki impakt, što je dobitna kombinacijaa - deo Grin dila i puta kojim se Srbija kreće.
Iz Grin dila će proizaći set mera i rešenja koje će sa jedne strane uticati na svakodnevni život, a sa druge doprineti kvalitetu života, rekao je Radović i podsetio da Srbija i čitavo čovečanstvo pate od aero zagađenja, koji je najveći izvazov savremene civilizacije, a od koga u svetu godišnje umre više od 6,5 miliona ljudi.
