Prof. dr Staniša Stojiljković o balansu procesa u telu

Da se to nije desilo, kiseonik u našoj atmosferi bi verovatno uništio šanse za život na Zemlji – umesto toga, zahvaljujući ćelijskoj inteligenciji koja se suprotstavila entropiji, kiseonik omogućava život – otkrio nam je profesor dr Staniša Stojiljković, šef katedre za ekološko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Leskovcu i stručnjak u oblasti ekologije organizma.

Šta su to slobodni radikali?

– Slobodni radikali su molekuli sa kiseonikovom ili azotovom osnovom sa nesparenim elektronima koji su dobijeni brojnim metaboličkim procesima u telu. Na primer, kada telo pretvara hranu u energiju, slobodni radikali se formiraju normalnom reakcijom oksidacije. Zahtevne fizičke vežbe povećavaju proizvodnju slobodnih radikala, ali to čine i upale, izloženost određenim hemikalijama, dim cigarete, alkohol, zagađeni vazduh, hrana bogata mastima... Spisak nije kratak...

Kako se ćelije štite od slobodnih radikala?

– Da bi se zaštitila od oštećenja, svaka ćelija stvara enzime, koji rastvaraju, neutrališu ili detoksikuju slobodne radikale. Ovi „čistači” slobodnih radikala uključuju razne antioksidante (kao na primer superoksid-dismutazu i katalazu) koji mogu da se vežu za visokoreaktivne jone kiseonika i unište ih pre nego što napadnu neki ranjivi molekul. Moram da istaknem da je opet u pitanju balans stvaranja i razaranja, a ne molekuli ili hemijska reakcija.

Ako su slobodni radikali tako štetni, zašto ih onda telo proizvodi?

– Slobodni radikali nisu samo prazni meci koji lutaju ćelijom, oni se sasvim uklapaju u balans tela. Ponekad je veoma važno da su prisutni! Naime, bela krvna zrnca imunog sistema koriste slobodne radikale da bi se vezala sa bakterijom ili virusom i tako ih otklonila. U tu svrhu, tendencija slobodnih radikala da se vezuju za bilo šta predstavlja osobinu koja spasava život!

Kada biste mogli da vidite ćelije dok proizvode milione slobodnih radikala i milione antioksidanata u isto vreme, videli biste čestice koje plivaju u istom okruženju, strogo kontrolisane moćnom inteligencijom DNK. Važno je reći da su i jedne i druge čestice u ravnoteži i koriste se samo onoliko koliko je to potrebno.

Kakva je povezanost slobodnih radikala sa starošću orgaizma?

– Ne može se poreći da slobodni radikali izazivaju oštećenja i da su ona povezana sa starenjem, rakom i srčanim oboljenjima, što su vodeći uzroci smrti. Ipak, nije se pokazalo da stari ljudi obavezno imaju povišen nivo slobodnih radikala u ćelijama ili da im je nivo antioksidanata i suviše nizak. Oštećenje izazvano slobodnim radikalima je jedan tip neravnoteže koji može da se pojavi na nivou ćelijske inteligencije kada „balans prevagne ka entropiji”.

Šta to konkretno znači?

– Kada slobodni radikal reaguje sa drugim molekulom i u procesu uzme jedan njegov deo, novi slobodni radikal je stvoren. Ove reakcije se često javljaju u membranama ćelija ili u njihovoj blizini i mogu narušiti unutrašnji integritet ćelije. Neki slobodni radikali napadaju mitohondrije unutar ćelija, utičući na njihovu sposobnost proizvodnje energije. Drugi slobodni radikali napadaju DNK. Da se ovo ne bi izmaklo kontroli i izazvalo ozbiljna ćelijska oštećenja, telo proizvodi nekoliko prirodnih antioksidanata, a to su komponente koje troše slobodne radikale i detoksikuju ih dodatkom elektrona koji im nedostaju.

Da li biste nam objasnili šta su antioksidanti?

– Antioksidansi su supstance koje smanjuju stopu oksidacije u ćelijama. Podsetio bih da je to fizilološki proces. Već sam objasnio da ih proizvodi naš organizam, ali, naglasio bih da biljna hrana takođe sadrži antioksidante, koji dopunjuju antioksidante koje proizvodi telo. Kada konzumiramo biljnu hranu, određene količine antioksidanata iz biljaka se absorbuju u crevima i ulaze u krvotok.

Koje su to namirnice koje su bogate antioksidantima?

– Od povrća bih pomenuo zeleno lisnatno povrće, brokoli, no naveo bih primer crnog luka. Naime, ljuska crnog luka ima kvercentina, antioksidanta koji sa šećerima, celulozom i sulfidnim jedinjenjima iz glavice crnog luka ima veliku, ne samo nutritivnu, već i farmakološku i kozmetičku vrednost. Mnoge rane i čirevi su se isceljivali pečenom glavicom crnog luka. Dakle, iskustvena medicina prethodnih generacija je bila holistička i integrativna, jednom rečju sistemska.

Drugi primer je paradajz koga su naše bake sušile na krovu ili u vezama. Sušen paradajz je zadržavao mnoštvo osobina svežeg. Pored šećera, minerala, enzima i beta-karotina, on sadrži i bioflavonoid likopen, koji je poznati i sada favorizovani bioflavonoid.

Koje je voće bogato antioksidantima?

– Borovnice, grožđe, uopšteno bobičasto voće, višnje, trešnje, bostan i drugo voće koje će tek biti predmet novih naučnih istraživanja. Želeo bih da navedem primer šipka – svi odmah pomislimo na vitamin Ce. Međutim, on sadrži i bioflavonoid ruten, beta-karoten, pektin (biljna vlakna), što ga u njegovoj celovitosti čini nekoliko desetina puta efikasnijim od bilo kog preparata. Naravno, postoji veliki broj drugih primera, ali bih izdvojih crveno vino koje je oduvek bilo cenjeno, a sada nam moderna nauka objašnjava i zašto. Ono što je bitno je da i naš organizam u sadejstvu sa pomenutim antioksidantima stvara veliki broj enzima, hormona i drugih bioaktivnih jedinjenja koja imaju antioksidativnu aktivnost.

Različite vrste ćelija se obnavljaju i drugačijom dinamikom, ali se može reći da su za sedam godina skoro sve ćelije u telu zamenjenje novim. Upitali smo profesora šta je važno u ovom procesu:

– Kada se zamenjuje ćelija telo mora da sintetiše DNK da bi programiralo te ćelije, a DNK je ustvari kompletna mapa vašeg tela. Kao što možete da pretpostavite, ne biste želeli da se vaš DNK ošteti ili omete na bilo koji način. Međutim, većina ljudi ne vodi računa o tome da ono što jede (ili ne jede) utiče na zdravlje njihove DNK. Nažalost, sinteza DNK nije moguća bez odgovarajućih količina vitamina, enzima i minerala. Nedostatak može prouzrokovati velike probleme: ako vaše telo stvori ćeliju koja ne može biti programirana odgovarajućom DNK sekvencom, tj. nizom instrukcija, tada ona postaje uspavana, odnosno samo postoji, a ne radi ništa. Ukoliko se stvori više ovakvih neprogramiranih, spavajućih ćelija, tada one mogu izazvati tumor. Odgovarajuće programiranje ćelija u telu zahteva biološki dostupne vitamine i minerale. Kao što se DNK oslanja na vitamine i minerale da bi pravilno funkcionisala, tako se i vitamini i minerali zapravo oslanjaju jedni na druge – objasnio nam je prof. dr Staniša Stojiljković.

Marina Jablanov Stojanović