Kako povećati izvoz i unaprediti kvalitet žitarica?

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović rekao je da se mora obezbediti bolji kvalitet semena kako bi imali kvalitetniju pšenicu, a tako i priliku za veći izvoz.

Kako je najavio, u drugoj polovini 2020. godine biće predložen set mera podrške za one koji seju kvalitetne i sertifikovane useve.

Nedimović je na otvaranju konferencije rekao i da su razmena iskustva i znanja veoma važni i ukazao da su najveći problemi transport i logistika.

Kako je najavio, za nekoliko dana biće održan sastanak sa predstavnicima Svetske banke u vezi obezbeđvanja sredstava za razvoj lučke infrastrukture kako bi žitarice mogle brodovima da se prevoze do najbližih tačaka, pre svega Konstance.

On je ocenio da je važno i to što će Srbija aplicirati za članstvo u Međunarodnom žitnom savetu.

"Srbija će biti 57. zemlja članica i bićemo prvi u okruženju, jedina zemlja na Balkanu koja je član Saveta, a članice tog tela su zemlje EU i Rusija i to će nam omogućiti da dođemo do informacija da možemo da planiramo godinu ispred nas", rekao je Nedimović podsetivši da taj Savet objavljuje informacije o kretanjima cena žitarica u predstojećoj godini.

To će pomoći da znamo kakvi su trendovi na tržištu, da se informišemo o bitnim temama iz ove oblasti i kretanjima cene na svetskom tržistu i te informacije ćemo podeliti sa poljoprivrednicma, poručio je Nedimović.

Ove godine situacija je sa žitaricama bolja nego prošle, uprkos sušnim danima, ocenio je Nedimović i podsetio da su trendovi da se sve više ulaže u sistem za navodnjavanje kako bi poljoprivrednici što manje zavisili od vremenskih nepogoda.

Ministar je rekao i da je Srbija obezbedila nekoliko sertifikata za izvoz žitarica prethodnih meseci na strana tržišta i da je dogovoren izvoz za Egipat, i to pšenice, a za Tursku suncokreta i suncokretovog ulja.

Za nekoliko dana biće završen sertifikat za izvoz kukuruza u Kinu, a naredna tržista "koja ćemo napasti" su Indonezija i Vijetnam, jer ona imaju velike potrebe za kukuruzom, dodao je Nedimović.

Šef agrosektora EBRD za region jugoistocne Evrope Miljan Ždrale rekao je da ta finansijska institucija prioritet daje investicijama i tehničkoj pomoći i da je od otvaranja kancelarije u Srbiji od 2001. uloženo 200 miliona evra u ovaj sektor uz pomoć mnogih kompanija.

Reč je prevashodno o investicijama u prehrambenoj industriji, uljaricama, ulaganju u silose...

Kako je kazao, važno je što postoji namera da se Srbija posveti kvalitetu žitarica kako bi se samim tim ne samo konkurisalo boljim kvalitetom, već i samim tim, poveća prinos kultura.

Ždrale navodi da se smanjuje problem sa nedostatkom infrastrukture, te da će ta banka sprovoditi projekte koji se odnose na irigacione sisteme kako bi se na najbolji način adaptirali na klimatske promene.

Milos Milovanović iz organizacije UN FAO ukazao je da 180.000 poljoprivrednih gazdinastavau Srbiji gaji žitarice i da ima još prostora za unapređenje produktivnosti.

"Srbija je ove godine izvezla 4, 3 miliona tona žitarica i mogla bi da izveze preko pet miliona tona i na tome bi trebalo raditi. Prinosi u ovom sektoru rastu brže nego što rastu u EU", rekao je Milovanović.

Kao drugi aspekt naveo je klimatske promene, te dodao da je važno prilagoditi se, naročito obezbeđivanjem sitema za navodnjavanje jer su suše u proteklom periodu bile sve učestalije, a može se očekivati da će takvih situacija biti sve više u budućnosti.

Vukosav Saković iz Udruženja "Žita Srbije" kaže da u svetu vlada hiperprodukcija žitarica i da je ona stvorila zalihe i oborila cenu i na međunarodnom tržistu te da ih je sve teže prodati.

Kako je rekao, važno je da se razvija tržiste, poveća izvoz ka severnoj i zapadnoj Evropi i unapredi kvalitet.

Govoreći o prodaji žitatarica na tržistu Egipta, on je kazao da smo uspeli da prodamo pšenicu egipatskim trgovcima, ali da je teško ponuditi robu ujednačenog kvaliteta jer jer oni traže ne samo najnižu cenu već i striktno razvrstavanje po kvalitetu, odnosno najkvalitetniju robu.

"Dok sve to ne ispunimo nećemo se pojaviti na tom tržistu zvanično već samo preko dela multinacionalnih kompanija", kaže Saković.

Kako navodi, u Srbiji je proizvedeno oko 12, 5 miliona tona žitarica i trebalo bi da se uradi popis skladišnog prostora.

Predsednik skupštine Udruženja "Žita Srbije" Dragan Slijepčević rekao je da u ukupnom izvozu članice tog udruženja učestvuju sa skoro 90 odsto.

Takođe skladište tri miliona tona žitarica i uljarica, a prerađuju više od miliona tona i izvoz povećavaju iz godine u godinu.

Serbia Grain Conference 2019 okupila je oko 200 učesnika iz zemlje i inostranstva, uključujući predstavnike nacionalnih žitarskih Asocijacija, resornih Ministarstava, sektora privrede iz internacionalnih kompanija koje posluju u sektoru trgovine žitaricama i uljaricama , kao i srpske trgovce i izvoznike žitarica i uljarica - članice Udruženja Žita Srbije.

Biće predstavljene prognoze i procene proizvodnje žitarica i uljarica u svetu za tekuću ekonomsku godinu, najnoviji trendovi na svetskom tržištu, podaci o količinama i kvalitetu izvezene pšenice, kukuruza, suncokreta, soje i uljane repice u Srbiji, izvozne mogućnosti naše zemlje.

Ovo je prva konferencija ove vrste organizovana u Srbiji u okviru zajedničkog projekta Udruženja Žita Srbije, Agencije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (UN FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije sa idejom da ovaj događaj postane tradicionalan.