Dušan Sovilj iz Stepanovićeva: Ekonomista prešao na zemljoradnju

Radio je nekada u „Tehnometalu” kao komercijalni referent, a kada je talas privatizacije uzeo pod svoje i pomenutu firmu, uskoro je podelio sudbinu mnogih kolega – bio mu je uručen otkaz.

Sve se odigralo po uobičajenom scenariju iz tog doba, kaže Sovilj.

Kako dodaje, novi vlasnik je rešio da izda prostorije u zakup, što je za većinu zaposlenih značilo da moraju da potraže novi posao.

Sreća u nesreći je bila što sam povremeno, koliko mi je vreme dozvoljavalo, do tada pomagao ocu u poljoprivrednim radovima, pa sam se u hodu prestrojio na oblast poljoprivrede. Tih deset hekatara još nekoliko godina obrađivao sam zajedno s ocem, a kada sam zemlju, posle očeve smrti nasledio, počeo sam da „eksperimentišem”, veli Sovilj.

Sadio je, kaže, različite kulture: bundevu golicu, uljanu repicu, mak, semenski grašak, pasulj, krompir i luk, s različitim uspehom, da bi se poslednjih godina posvetio isključivo „suvom” ratarstvu - soji, kukuruzu i, nešto manje, pšenici.

Sudbina zemljoradnika je, nažalost, takva da mu nebo određuje kvalitet i količinu roda, a „neko drugi” cenu, kaže naš sagovornik.

Umelo je, dodaje, lepo da se zaradi na pasulju, ali je vreme pokazalo da je ova zemlja najbolja za soju.

Bio sam ispočetka pravi entuzijasta, pravio velike planove, ali kada sam se uverio u to koliko je novca potrebno samo za gorivo da bi „tifon” sistem za navodnjavanje ispunio svrhu, vrlo brzo sam odustao. O radu i neprospavanim noćima da i ne govorim, kaže naš sagovornik.

Na pitanje može li se lepo živeti od poljoprivrede, Sovilj kaže da je ženina plata iz „Parking-servisa” sigurica, a njegov učinak na njivi je šarolik, iako se ne žali.

Otkupna cena soje, koja ovde najbolje uspeva, sada se kreće oko 38 dinara kilogram, a i za nju smo se teško izborili, iako bi nas, proizvođače, zadovoljilo da je oko 50 dinara, ne krije Sovilj.

U našoj poljoprivredi, kaže, subvencije nisu regulisane na odgovarajući način, a sve je evidentniji i nedostatak radne snage. U susednoj Hrvatskoj, na primer, za hektar posađene šećerne repe subvencije su 600 evra, a kod nas 4.000 dinara. Ipak, seljak se ovde bori, radi i snalazi se kako zna i ume. Moj silos je pun prošlogodišnjeg roda soje, tu je i prikolica puna okrunjenog kukuruza, ali i to „žuto zlato” polako gubi na ceni, navodi Sovilj.

Dušan Sovilj kaže da je pre dve decenije u ataru sela Stepanovićevo zemlja sadržala 5,5 odsto humusa, dok su nedavne analize pokazale da je taj procenat opao dva odsto.

Pitamo se gde je nestao humus koji zemlji daje kvalitet, a ja odgovor pronalazim u tome što nam je stočni fond praktično uništen, smatra naš sagovornik.

Sin i ćerka studije privode kraju i svakako neće nastaviti da se bave poljoprivredom.

Iskreno, da sam mlađi, verujem da bih sreću potražio negde u inostranstvu, ali sada je kasno za takve poduhvate. Zadovoljan sam što sam imao čemu da se posvetim kada sam ostao bez posla. Bavljenje poljoprivredom iziskuje stalna ulaganja, tako da sam vremenom kompletirao mehanizaciju, od traktora, preko, kombajna, do vršilica, zelene linije za detelinu od koje sam nekoliko godina takođe mogao lepo da zaradim. Zapravo, još me je moj deda naučio da u poljoprivredi „novce moraš da potražiš upravo tamo gde si ih prošle godine izgubio”, kaže naš sagovornik.

S. Savić

Projekat „Prigradska naselja – Od osnivanja do budućnosti” je sufinansirao Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.