Kusturica: Godarova ideologija prethodnica rijalitija

Kusturica je istakao da je vreme u kome mi živimo nažalost potpuno neopagansko i u opoziciji sa ljudskom skrivenom potrebom za intimom.

“Sve je na prodaju i uokvireno u perfekciju elektronske slike koja nas je odvojila od hoda ka Svetom trojstvu i nas same je uputila na našu moguću slavu i deoba tog prostora u fiktivnom svetu postala je trka za tim komadom slave i slike koja postaje deo bilo koje propagande. Jedino što može da bude u suprotnosti sa tom idejom je vera u apostolsko hrišćanstvo koje, između ostalog, pretpostavlja transcedentne ljudske vrednosti, koje su davno ispisane krvlju i patnjom apostolskog hrišćanstva”, smatra Kusturica.

Matarić je skrenuo pažnju na to da su internet i društvene mreže stvorile svet spektakla i na nametnute kriterijuma brojeva na televiziji i u pozorištu.

“Svi mi bismo voleli da ljudi dođu da gledaju naše predstave, ali nije cilj da imamo što više gledalaca. Tom svetu se treba odupreti uprkos sili tih fejsbukova”, rekao je Matarić.

On je kazao da, uprkos tome što se stalno govori da je pozorište u krizi, ispostavilo se da u Nemačkoj, pa i u Srbiji ima više gledalaca u pozorištima nego na fudbalskim utakmicama i dodao da je u Francuskoj bilo 11 miliona gledalaca u sezoni 2016/2017.

Vučelić je potvrdio da je tokom sedam dana u Srbiji bilo više gledalaca u pozorištima nego na utakmicama dva prvenstvena kola.

Kusturica smatra da elita marginalizuje tu činjenicu i da Hidžis navodi da je ideja slave preplavila svet.

“Jedan ozbiljan američki stručnjak za kompjutere kaže da je svaki klik na komjuteru dodavanje konopca onome ko organizuje vaš program na koga će vas danas ili sutra obesiti. Zato što je to davanje otisaka prstiju najitimnije sadržine vašeg bića. Mi smo prepustili svoje biće masovnoj histeriji. Sinoćna predstava (''Zašto je poludeo gospodin R?'') jednako je dobra kao predstave posle Titove smrti kada je bio zlatni period umetnosti u čitavom svetu, ali nema moć koji je pozorišna predstava imala u vremenu slobode”, rekao je Kusturica.

On je ocenio da “mi objektivno živimo u prividu slobode, ali u vremenu apsolutne neslobode”.

“Mi živimo u vremenu pada civilizacije, u kome se Bred Pit može tretirati kao Sveti Nikola, a Džordž Kluni kao Sveti Jovan i oni su to tempirano pravili. Nisu više poželjni pametni anonimni tipovi, a mi u Srbiji možda imamo 50 ljudi koji uzbuđuju koliko su obrazovani i koliko istine mogu da nam saopšte”, istakao je Kusturica.

Nešković primećuje da pozorište može biti jedini beg od “istine” koju nam serviraju masovni mediji, kako bi pobegli od plasiranja informacija i zamaskiravanja sopstvene svakodnevnice, jer se zapravo time sklanja fokus sa osnovnih stvari.

Ružić ističe da kultura negira samu sebe i da sebe vidimo kao ikonu koju treba slaviti i time smo zamenili pravoslavlje, a glumce vidi kao najbolje predstavnike spektakla.

“Problem je kukavičluk u pozorištu, kao i u filmu i na serijama, jer da biste se popeli na naslovne strane, morate da siđete sa uma i da pustite kamere u svoje kuće i pustili ljude da vas upoznaju i lica tih glumaca postaju etiketa i prolaz za kapitalizam. Reditelj uzima poznate glumce kako bi njegov projekat bio što komercijalniji, a oni žele da igraju likove koji su prethodno bili isplativi, dok pozorišta više fabrikuju drame, nego što se drama igra na njihovim scenama”, rekao je Ružić.

Govoreći o izvorištu rijalitija, Kusturica je pomenuo Žan-Lika Godara kao jednog od najgorih filmskih reditelja ikad na svetu.

“Njegova ideologija je prethodnica Željka Mitrovića i svih zlikovaca koji nas ovde uništavaju, tako što je rekao da pogled na ljudski život treba da bude objektivan. A kakav je to objektivni pogled na ljudski život nego pornografski? Ljudi gledajući rijalitije pokazuju da smo mi masa koja priželjkuje da bude nadzirana 24 sata dnevno i to je ono što državi treba dok obavlja razne poslove. Ideja o tome da je umetnik u pozicji da bira je potpuno netačna, umetnik je uspešno marginalizovan”, istakao je Kusturica.

Matarić smatra da to nije ništa novo i da je svaka vlast imala svoje elemente društva spektakla, a Vučelić da je važna tačka užnemiravanja i otpora.

Kusturica pak zaključuje da “u čovekovoj podsvesti postoje slojevi koji su kroz vekove, od pećine pa na ovamo, pretvarali čoveka u biće koje je uzdrhtavalo i koje je pored svojih egzistencijalnih problema uvek imalo vremena da reaguje na sve vidove onoga što se danas pogrdno zove spektaklom, ali ipak onim što ga dovodi do katarze”.

“Dobro pozorište, dobar film, uvek nas dovode do te, u čovekovom biću postojeće, ideje o katarzi”, dodao je slavni reditelj kome će u Pragu 28. oktobra biti uručeno priznanje za doprinos razvoju svetske kulture.