CARINICI U AKCIJI Sve više se švercuju lekovi 

Prekršaj je otkriven prilikom kontrole automobila „golf” austrijskih registarskih oznaka, kojim su iz Beča ka Velikoj Plani putovali dvojica austrijskih državljana i jedan srpski, koji su carinicima rekli da sa sobom nose samo lični prtljag.

Međutim, detaljnim pregledom ispostavilo se da se među njihovim ličnim stvarima nalaze i dve kese s ukupno 20 kutija tableta lorazepam, koje su na listi psihoaktivnih supstanci.

Samo nekoliko dana ranije, takođe na Horgošu, carinici su u dva slučaja sprečili krijumčarenje 480 tableta sedativa bromazepam.

U prvom slučaju je prilikom kontrole autobusa somborskih registarskih oznaka koji saobraća na liniji Beograd–Frankfurt zaplenjeno 411 tableta tog psihoaktivnog leka, a samo dan kasnije je i kod državljanke Rumunije pronađeno 69 tableta tog leka čiji je prekogranični promet strogo kontrolisan.

Krajem septembra, carinici su, u saradnji s policijom, na prelazu Kaluđerovo sprečili krijumčarenje više od 22.000 tableta sedativa ksalol. Prekršaj je otkriven kada je na izlazu iz zemlje na red za kontrolu stigao automobil „seat ibica” rumunskih registarskih oznaka, kojim je ka svojoj zemlji sam putovao jedan 43-godišnji rumunski državljanin.

Pregledom rezervnog točka aparatom za merenje gustine materijala, tzv. busterom, na osnovu dobijenih parametara javila se sumnja da je njegova unutrašnjost, umesto vazduhom, ispunjena nečim drugim. Pokazalo se da je sumnja bila opravdana jer, kada je guma demontirana, u njoj je pronađeno 1.500 blistera s po 15 tableta leka za smirenje ksalol.

Više od 240.000 tableta tamol-DŽDŽ, leka za ublažavanje bolova, vrednih gotovo 700.000 evra, zaplenili su, marta ove godine, carinici i policajci na graničnom prelazu Kelebija s Mađarskom. Tablete su pronađene u kamionu beogradskih tablica koji je ka Švedskoj prevozio proizvode od gvožđa i telekomunikacione kablove, a bile su sakrivene između kabine i motora. Inače, tokom prošle godine carinici su na aerodromu „Nikola Tesla” zabeležili dve velike zaplene upravo ovog leka, a simptomatično je da je u oba slučaja krajnja destinacija putnika koji su ih krijumčarili takođe bila Švedska.

Iz Uprave carina podsećaju putnike na to da se kao deo ličnog prtljaga mogu unositi ili iznositi lekovi za ličnu upotrebu u količini koja je neophodna za uobičajenu terapiju. Posedovanje lekarskog recepta ili mišljenja lekara o potrebi korišćenja leka za uobičajenu terapiju nije potrebno.

Međutim, ukoliko je reč o lekovima za uobičajenu terapiju koji sadrže psihoaktivne kontrolisane supstance i ukoliko je njihova količina veća od jednog pakovanja koje sadrži najviše do 30 pojedinačnih doza, putnik je dužan da na zahtev carinskog službenika pokaže dokaz o neophodnosti korišćenja takve vrste lekova u svrhu terapije, odnosno mišljenje lekara.

Zloupotreba lekova definiše se kao upotreba lekova iz razloga koji nisu medicinski, pri čemu korišćenje tih lekova može biti štetno za pojedinca ili društvo. To je poseban problem zbog velike dostupnosti i pristupačnije cene u odnosu na ilegalne psihoaktivne supstance, a problem je velika raznovrsnost tableta koje se mogu zloupotrebljavati.

Na meti krijumčara često su lekovi koji se zbog svojih opojnih svojstava zloupotrebljavaju poput tamola HH, tramadola, rivotrila, modifinila... Još zastupljenija vrsta lekova koja se učestalo krijumčari su lekovi za smirenje (ksalol, leksilijum, lorsilan, apaurin...).

Stručnjaci kažu da je šverc lekova veoma isplativ jer ta oblast kriminala daje vrlo visok profit za počinioce i relativno mali rizik za otkrivanje i kažnjavanje.

D. Nikolić

Foto: Uprava carina