Kako se u Novom Sadu hrane studenti?

Uz učenje i brojna predavanja, koja umeju da se razvuku na ceo dan, savesnom akademcu teško je da zadovolji i najosnovnije životne potrebe.

Za neosetljive na „nostalgičan” miris vrtića, logičan izbor svakako je menza jer za bagatelnu cenu mogu dobiti pristojan kompletan obrok. “Budžetlije” doručak košta 40 dinara, ručak 72, a večera 59, dok samofinansirajući dan počinju punim tanjirom za 105 dinara, oko podneva zagreju stomak za 225, a večeraju za 185 dinara.

– Hrana je OK, mada zavisi od toga šta nahvatamo kad dođemo na red – rekao je za „Dnevnik” brucoš sa biohemije Aleksandar Manojlović, koji je tog dana ostao polupraznog stomaka nakon gumenaste boranije, te svratio u „Fud haus”, „da ubaci nešto u kljun”. – Jelovnik se menja na 15 dana. Ne serviraju sve ođednom, već ponude valjda ono čega ima najviše. Danas su na meniju takođe bili ćevapi sa lukom i šnicla u saftu, ali meni je zapala boranija. Inače, najviše volim pohovanu ribu i krompir-pire. A ima i suludih kombinacija: u menzi sam prvi put video da se pljeskavica jede sa čorbastim pasuljem.

Oni koji imaju sreće dođu i do čokoladice ili soka, mada uglavnom, „kao korinđaši”, izađu sa jabukama i narandžama. Budući da trenutno radi samo Velika menza, koja na svoje tri linije posluži i do 10.000 obroka dnevno, redovi da se uzme poslužavnik, a zatim i vrati, oko 14 sati protežu se unedogled. A ako nemate žeton za escajg, presrešće vas prekorni pogled tetkica, koji opominje da se povučete.

Mia Četnik, koja studira molekularnu biologiju, bila je, kao i svaki brucoš, prilično zbunjena kada je prvi put sama ušla u menzu.

– Gde treba da stanem, kome da pokažem žeton, šta sve smem da izaberem… Nisam znala da moram uzeti dodatni tanjir čak i ukoliko ne jedem supu, i time sam zaustavila čitav red. Međutim, stariji studenti vas u potpunosti razumeju i saosećaju sa vama. Još jedna prednost menze jeste što upoznajete nove ljude – dodaje ona.

Kad je upisao faks 2013, hrana je, kaže Žarko Cvejić, stvarno bila dobra. Radile su sve tri menze: kod Dunavskog parka, Mala i oba sprata Velike menze.

– Tamo sam ručao svakog radnog dana, ponekad i subotom, a večerao samo nekoliko puta, čisto da vidim kako je – prisetio se Žarko. – Prve dve godine vladalo je opšte zadovoljstvo, ali od treće naovamo postajalo je sve gore. Legendarna pastrmka u pasulju i ostali „biseri” učinili su svoje, te je menza postala neslavni predmet ismevanja. Primećujem da ima sve više lokala sa domaćom hranom koju prodaju po gramaži. Ovo je dosta skuplja varijanta za studente jer vas ručak izađe 200–350 dinara. Prvih godina studija, na dve ili tri nedelje donosio sam od kuće zamrznutu hranu koja pretekne od ručka i još nešto „za frižider”. Mama ili baba bi mi odvojile malo u plastične posude kako bi me sačekalo kada dođem. Pre nego što sam se preselio u Novi Sad, nisam znao ni jaja lepo da napravim, pa sam tražio od roditelja da me nauče osnovno, kao što su omleti, sataraš, špagete i makarone, pečeno meso. U toku studija sam sve više i više kuvao, dok nisam potpuno prestao da idem u menzu. Ne bojim se da probam nešto novo, ne pratim recepte, nego sve začinim po ukusu, i trudim se da kuvam što raznovrsnije.

Iako smo Dragana Mitrovića sa prve godine hemije zatekli ispred, rekao nam je da u menzu ne dolazi upravo zbog čekanja, koje nekad traje i po 30 minuta.

– Obično preskočim doručak jer žurim na predavanja, ručam oko 17 u nekom od lokala u okolini stana ili fakulteta, a večeram oko 3, kad završim s učenjem – dodao je Dragan. – Svratim ponekad na giros i kolu za 230 dinara na Bulevaru oslobođenja, a kad se uželim kuvanog, moji pošalju od kuće domaće hrane.

Studentski grad, kažu, ne može se pohvaliti prevelikim izborom za gladna usta. Kad ste kratki s vremenom, dobro dođe i trafika na Poljoprivrednom fakultetu ili indeks sendvič od 140 dinara u „Fud hausu”, koji, tvrde, ume da ih drži sitim celog dana. A ako je pauza duža, skokne se do pekare „Žeki”, „Minute”, „Makijato faksa” „Lofta” ili „Indeks hausa”, koji radi nonstop.

Vegetarijanka Andrea Kuzman, na trećoj godini biologije, sve sprema sama, budući da u pekarama i lokalima brze hrane, gde je i dalje čudno gledaju kad zatraži sendvič bez mesa, i nema mnogo toga za nju. Vodeći pametno sopstveni budžet, ume da za 50-100 dinara skuva zdrav i hranljiv obrok, a njena preporuka je pirinač sa graškom.

Slađana Milačić