„Ishranom budućnosti” do blagostanja i srećnog života

Čovek mora da nauči da živi u skladu s prirodom, nađe unutrašnji mir i balans i uskladi um i telo, ne bi li organizam bio uistinu zdrav, zadovoljan i srećan, a priroda našla način da se obnovi. Da bi menjao svet, čovek mora da počne od sebe i svojih navika, dajući primer drugima, a to su upravo koncepti na kojima se temelji multidisciplinarni Kongres „Ishrana budućnosti“ s međunarodnim učešćem, koji je pre devet godina pokrenula naša mlada sugrađanka, master ekologije Ivana Vujasin, želeći da ukaže na to da promenom načina života možemo poboljšati kvalitet življenja i krenuti putem koji vodi ka sreći.

- Kongres „Ishrana budućnosti“ jedinstven je u svetu baš zbog multidisciplinarnog pristupa, jer smo uspeli da okupimo ljude različitog akademskog obrazovanja, one koji imaju lična iskustva i žele to da podele sa drugima, kao i ljude koji se bave alternativnim pravcima lečenja – kaže Ivana Vujasin. - Koncept „Ishrana budućnosti“ odnosi se na sve životne sfere koje doprinose zdravom i srećnom životu: od zdrave ishrane, fizičke aktivnosti,  ekologije i zaštite životne sredine do pozitivne psihologije. Tokom dva dana biće predstavljene različite teme koje ispunjavaju koncepte i temelje na kojima se Kongres zasniva, i to kroz tri segmenta: nauku budućnosti, tendencije i svedočenja. Kroz sesije, panel diskusije i radionice prisutni će imati priliku da dobiju odgovore na mnoga pitanja, ali i uvide koliko neka stvar može da ima i pozitivne i negativne strane po njihovo zdravlje.

Tradicionalno na Spensu

Deveti multidisciplinarni kongres „Ishrana budućnosti“ s međunarodnim učešćem biće održan u subotu i nedelju, 19. i 20. oktobra, tradicionalno na Spensu (Amfiteatar). Ulaz je sa strane suda i besplatan je za sve. Početak Kongresa je zakazan za 11.55 časova, a radni deo otvoriće dr Lazar Trifunović temom „Ishrana budućnosti, mentalno-emotivna ishrana“. Kompletan program dostupan je na sajtu www.ishrana-buducnosti.com.

Ove godine zainteresovanost za učešće najveća je do sada, a koncept je prepoznat i van okvira naše zemlje. Ove godine pristigla su 144 rada, a nakon selekcije naučnog i upravnog odbora, publikovan je 101 naučni rad u Zborniku radova, koji prati Kongres.

- Imaćemo prilike da čujemo preko 80 predavača koji će dati praktične savete i alate u postizanju promena ka zdravijim navikama i preneti svoja znanja koja mogu poslužiti u daljem životu svakog pojedinca – rekla je naša sagovornica. - Javilo se dosta novih učesnika, a ono što mi je izuzetno drago je što se sve više mladih pronalazi u pregrštu različitih tema i prepoznaje značaj koncepta „Ishrana budućnosti“, te se rado priključuju našoj ideji. Zato smo ove godine odlučili da odemo korak dalje i usmerimo se ka razvoju što kvalitetnijeg programa tokom izlaganja govornika. Tako će publika moći da komunicira s predavačima i sazna ono što ih lično interesuje.

Prema Ivaninim rečima, predavanja nisu naporna, vremenski su ograničena i pažljivo osmišljena, s ciljem da zainteresuju javnost za temu zdravih navika, kroz različita iskustva i primenu određenih alata. Teme se dotiču svih sfera koje vode ka putu sreće, pa će tako gošća iz Hrvatske pričati o srećnom životu izvan zone komfora, dok će učesnica iz Kirova pričati o sistemu samoozdravljenja i samoizlečenja, zasnovanom na staroslovenskim praksama i metodama rada sa svešću. 

- Dotičemo se i tema poput roditeljstva i partnerskih odnosa, zatim pravilne ishrane dojilja, ali i potreba i mogućnosti za unapređenje ishrane adolescenata u Novom Sadu – rekla je Ivana Vujasin. – S obzirom na to da je polazna tačka za opstanak budućih generacija ekologija i zaštita životne sredine, tokom Kongresa biće predstavljene i ekološke teme, među kojima i pitanje da li i biljke imaju dušu, koliko je voda zarobljena zlim krugom plastike, zašto je važno korišćenje biogoriva kao obnovljivog izvora energije u cilju održivog razvoja, ali i na koji način čovek doprinosi klimatskim promenama i globalnom zagrevanju.

I. Bakmaz