Astal šaren k’o Vojvodina na prvom donatorskom fruštuku
NOVI SAD: Međunarodni dan seoskih žena obeležen je juče prvim „Donatorskim fruštukom” u Svečanom holu zgrade Pokrajinske vlade, kao deo projekta „Jaka žena – snažno selo”, koji je okupio 15 udruženja žena iz Vojvodine.
Stavljajući akcenat na važnost i potencijal nežnijeg pola u seoskoj sredini, donatori iz različitih sfera podržali su sve te vredne ruke s idejom da se u njihov rad dodatno uloži i omogući napredak u svakom smislu.
Mislim da naše žene iz seoskih sredina imaju mnogo toga da ponude kada je u pitanju privreda, ali i, s druge strane, kulturni sadržaj, rekla je pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević.
Ako se udružimo, dodala je, možemo povratiti snagu selu uz ove naše sjajne domaćice.
Od slatkog i slanog, preko rakije i pogače, pa sve do štrikeraja i jedinstvenih vezova, svašta se moglo pronaći na „Donatorskom fruštuku”, koje je organizovao Informativni centar za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju BSC. Udruženja žena koja dolaze iz raznih delova Vojvodine na astal su iznela svoje poizvode po kojima su prepoznatljive, ponudivši svakom gurmanu i zagolicanom želucu ono najbolje.
Naš glavni proizvod je „fruškogorski skočko” u kojem nema čega nema, kaže članica UŽ „Banstolka” Gordana Maljković.
Kako je dodala, on sadrži 19 komponenti – suvo voće, orašaste proizvode i koprivu.
Dobar je za imunitet, naročito za one koji su često u stresnim situacijama. Ujutru uzmete jednu kašičicu, a potom čašu hladne vode, i to je to, kazala je Gordana Maljković.
Uzgajajući sve voće i povrće na obroncima zapadnog dela Fruške gore, na 275 metara nadmorske visine, domaćice Banstolke proizvode i namaze od šargarepe, patliyana, rakiju od kajsije i šljive, slatko od belih trešanja, ali se bave i vezom, štrikanjem, dekupažom,...
Projekat „Jaka žena – snažno selo” podržalo je i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, kao i Turistička organizacija Srbije.
Naše žene, pogotovo one na selu, veliki su stub ovog društva, a to su uvek kroz istoriju i bile jer imaju neverovatne kvalitete, i mislimo da je odavno vreme da im se pruži podrška i ukaže poštovanje koje zaslužuju, rekla je državna sekretarka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.
S druge strane Vojvodine, u banatskoj ravnici, niče autohtona itebejska šljiva, od koje članice UŽ „Vredne ruke” prave najbolji pekmez za koji su višestruko nagrađivane.
Žene iz svih udruženja su se zaista potrudile, donele su svega i svačega, sve čime se bave, i treba im pomoći, kaže predsednica „Vrednih ruku” iz Srpskog Itebeja Kata Niković, čije su „saborkinje” donele pekmez, gomboce, rolat i razne sitne kolače takođe punjene šljivama.
Jedan dan skupimo šljive, dodala je, jedan dan ih očistimo i skuvamo pekmez.
Za 21 teglu dnevno dovoljne su četiri žene, što je ukupno oko 20 kila pekmeza. Jedna od tajni naše pripreme je što ne zatvaramo tegle odmah, nego pustimo da pekmez sam uhvati koru jer ne stavljamo konzervans, poručila je Kata Niković.
L. Radlovački
