Danas počinje vakcinacija protiv gripa

To je 50.000 doza vakcina više nego što je bilo nabavljeno prošle godine, a vakcina je nabavljena na vreme. Sve osobe koje su pod povećanim rizikom za nastanak komplikacija ukoliko dođe do infekcije, trebalo bi da se vakcinišu u narednim danima, a potrebno je dve do tri nedelje da bi se stvorio imunitet koji bi organizam zaštitio od infekcije. U Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” poručuju da se vakcinacija protiv gripa sprovodi u cilju redukovanja oboljevanja i umiranja, kao i smanjenja prenošenja virusa gripa u porodici, kolektivu i populaciji, te da je ona najsigurniji i najbezbedniji vid individualne i kolektivne zaštite od gripa.

Osobe koje bi trebalo da se vakcinišu protiv gripa jesu hronični bolesnici, osobe s kardiovaskularnim oboljenjima, oboljenjima respiratornog sistema, metaboličkim oboljenjima, uključujući dijabetes, gojazni, osobe sa bubrežnom isuficijencijom, malignim oboljenjima i trudnice u povećanom riziku za nastanak komplikacija, čak i smrtnog ishoda ukoliko dođe do infekcije.

U Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” kažu da je za ovu sezonu obezebeđena četvorovalentna vakcina.

Imajući u vidu značajno učešće tipa B virusa gripa u oboljevanju populacije na globalnom nivou, od 20 do 30 odsto, nakon dugo godina primene sezonske trovalentne vakcine protiv gripa, u sastav vakcine pored dva tipa A virusa gripa uvrštena su i dva tipa B virusa, te je stoga za ovu sezonu obezbeđena dostupnost četvorovalentne vakcine. Četvorovalentna sezonska vakcina pored tipa AH1N1 virusa gripa, sadrži tipove AH3N2 i dva tipa B virusa gripa, u skladu s preporukama Svetske zdravstvene organizacije za severnu hemisferu i odluci Evropske unije, na osnovu dominantnih tipova virusa gripa registrovanih u cirkulaciji u prethodnoj sezoni za koje se očekuje da mogu da izazovu kako sporadično, tako i epidemijsko javljanje u populaciji u sezoni 2019/2020, kažu u “Batutu”.

Vreme neophodno za sticanje imuniteta je dve do tri nedelje nakon davanja vakcine, a trajanje postvakcinalnog imuniteta varira i iznosi od šest do 12 meseci, pa iz toga proizilazi potreba vakcinacije svake godine, kao i zbog variranja različitih sojeva virusa gripa koji mogu da se menjaju svake godine, odnosno sezone.

Imajući u vidu različitu efikasnost vakcine prema uzrasnim kategorijama, kod vakcinisanih u slučaju oboljevanja može da se razvije blaža klinička slika i smanje moguće teže komplikacije u slučaju oboljevanja kod osoba koje su u riziku. Kod onih koji su u povećanom riziku, ako se ne vakcinišu, bolest može da ima za posledicu i smrtni ishod, zbog sekundarno nastalih komplikacija, najčešće zapaljenja pluća. Izuzimajući privremene ili trajne kontraindikacije, ovu vakcinu je moguće primiti već u uzrastu od navršenih šest meseci života.  Preosetljivost na jaja, pileće proteine, neomicin i formaldehid najčešće su kontraindikacije kod ove vakcine. Vakcina može da bude manje efikasna u slučaju da je vakcinisani na imunosupresivnoj terapiji: kortikosteroidima, citotoksičnim lekovima ili na radioterapiji, napominju u “Batutu”.

Dom zdravlja “Novi Sad” dobio je juče 8.000 doza vakcine protiv gripa, a distribucija je počela odmah. U ovoj ustanovi kažu da u celom svetu osnovna strategija borbe protiv gripa podrazumeva upotrebu tritipne, inaktivisane ’’split’’ vakcine.

Za svaku sezonu gripa, Svetska zdravstvena organizacija, preporučuje sastav vakcine, koji je jedinstven za ceo svet i zavisi od aktuelnih sojeva virusa.

Vakcinacija stanovništva koje pripada grupama rizika sprovodi se u cilju očuvanja zdravlja, održavanja kolektivnog imuniteta populacije, ali i indirektno očuvanja zdravlja članova porodica i kolektiva, a posebno onih kod kojih je kontraindikovano davanje ove vakcine, u cilju preveniranja  mogućih komplikacija i teških kliničkih formi obolevanja, napominju u Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

LJ. Petrović