U POSETI KAŠTELU U PANONIJI Decentni čar prohujalih vremena
Vojvodina naša ravna, a ponegde zatalasana, puna je blaga. Biseri rasuti po ovom Panonskom moru su dvorci, letnjikovci, vile – neka lepa zdanja koja su ostala kao svedoci života nekih prohujalih vremena na ovim prostorima.
Posle Drugog svetskog rata mahom su nacionalizovana, a prema tom nasleđu nije se odnosilo s velikom brižnošću. Šteta, jer danas kada smo svesni njihove vrednosti i njihovog turističkog potencijala, više je onih dvoraca koji nisu u funkciji i koje zub vremena neumitno ruinira, nego onih koji u punom sjaju i raskoši služe kao turistička odrednica zaljubljenika u lepotu i davna vremena.
Posetili smo Kaštel u Panoniji, lepom mestu u blizini Bačke Topole gde sve odiše mirom. Oko ovog letnjikovca spreda su uređeni travnjaci s cvetnim lejama, dok je sa dvorišne strane raskošan park sa preko 80 retkih biljnih vrsta.
– Ovaj Kaštel je bio letnjikovac grofa Arpada Falciona koji je bio mađarsko-italijanski Jevrej. Sagrađen je 1846. godine. Njegova žena je dobila u miraz oko 500 jutara zemlje koja je u to vreme bila pustara. Kada je podignut ovaj letnjikovac, u blizini je podignuta i kuća sa stanovima za one koji su stalno bili zaposleni na imanju, a park oko njega je završen 1870. godine – otkrio nam je Karolj Sabo, konobar u penziji koji je radio u ovom objektu, inače meštanin Panonije.
Posle Drugog svetskog rata ovde je prvo bio magacin, pa je služio za priredbe, a sedamdestih godina je letnjikovac Falcionovih postao turistički objekat, prvo kao restoran, a sada su to banket sale u sklopu hotela „Biser“ koje se retko koriste. Šteta što turistički poslenici nisu osmislili način da pokažu ovu lepotu i privuku turiste. Za sada ljubazno osoblje hotela će vam otvoriti Kaštel i pustiti vas da ga pogledate iznutra, a ako imate sreće neko od meštana će vam ispričati priču vezanu za ovaj letnjikovac. Upitali smo našeg sagovornika koliko je grofovska porodica ovde boravila.
– Arpad nije boravio ovde, više je bio u Somboru gde postoji zadužbina Falcionovih, ali najviše je bio na putu, i to na relaciji Beč – Budimpešta. Moj pokojni deda mu je jedno vreme bio prvi kočijaš i pričao mi je da su više bili na putu, nego kod kuće – nastavio je svoju priču Karolj Sabo.
Unutrašnji raspored prostorija je promenjen, dok zgrada spolja nije menjala izgled. I dalje je lepa, a očuvani dekorativni štitnici za prozore od kovanog gvožđa joj daju poseban čar. Na žalost, nameštaj i pokućstvo se posle rata razvuklo, ostao je grofov radni sto, stolica i biblioteka od orahovine.
– Kada sam ja ovde počeo da radim, jer 1973. godine je otvoren restoran, postojali su tanjiri iz grofovog servisa koje su mnogi posetioci odnosili kao suvenir. Danas je u sklopu objekta i jedan orman iz dvorca u Pobedi. Taj dvorac je u jako lošem stanju i samo što se ne sruši - rekao je Karolj Sabo i dodao da ovde ima delova koji ne pripadaju originalnom Kaštelu, ali su sačuvani tako što su doneti iz drugih dvoraca u blizini koji su u mnogo gorem stanju.
– Konkretno, vrata za ulaz u veliku salu i izlazna na terasu su doneta iz dvorca Fenbahovih, koji je na oko 2 km odavde i koji je bio mnogo lepši dvorac od ovoga, ali je urušen, jer šta će Panoniji dva-tri dvorca, dovoljan je jedan. Tako se nekad mislilo – rekao nam je rezignirano Karolj Sabo i nadovezao se – prema mojim saznanjima sve što je u Vojvodini sačuvano od dvoraca to su oni koji su bili na poljoprivrednim dobrima i svi su, mahom, pretvoreni u turističke objekte.
Prema nekim izvorima ta peć i ogledalo koji se sada nalaze u Kaštelu nisu deo autentičnog nameštaja koji se tu nalazio. Oni su stariji i u stvari su poklon carice Marije Terezije bajšanskom grofu Zako za izuzetne zasluge u borbi protiv Turaka. To je bilo oko 100 godina pre nastanka Kaštela – (oko 1770), a kako su oni došli u Kaštel ostalo je skriveno.
– Kada sam počeo da radim ovde, otišao sam da vidim šta ima na tavanu i video sam rezervoar za vodu koji je služio za centralno grejanje. U objektu postoji i prelepa kaljeva peć koju je pravio majstor Zelenka iz Beča. Izuzetno je i vredna, jer od tog majstora, koliko se zna, ostale su tri peći – jedna je u Beču, druga boje kafe u dvorcu u Čelarevu, a ova bela s pozlatom je u Panoniji. Peć nije stajala na ovom mestu na kom je sada i kada je pomerana, pala je i malo se oštetila, ali to zaista ne umanjuje njenu lepotu i vrednost, jer je na dekorativnoj plastici prava pozlata – otkrio nam je naš sagovornik Karolj Sabo.
Priča se da se ovde živelo lepo i bogato, priređivani su balovi, sedeljke... Nekadašnji sjaj ovog letnjikovca u Panoniji potvrđuje činjenica da je između dva svetska rata, imao čak i bazen i teniske terene!
– Imao sam priliku da upoznam Austrijanca, koji je kao mali živeo ovde, jer mu je otac bio učitelj mačevanja. No, prema slikama koje sam video Falcionovi su se osim mačevanja bavili i drugim sportovima kao što su kriket i tenis.
Prema svedočenju našeg sagovornika meštanina Karolja Saboa grofovska porodica je ovo imanje napustila pre rata...
– Nema nikakvih pisanih podataka, da bar ja znam, o Falcionima, ono što sam saznao o njima je od mog dede i jednog Bajšanina. Grofovska porodica je napustila ovaj objekat tridesetih godina prošlog veka. Ne zna se da li su oni ovo imanje izdali, prodali ili je imanje izgubljeno na kartama...
Kako bilo, ovaj njihov Kaštel u Panoniji i prelep park iza njega mogu da postanu jedno od mesta gde će turisti rado dolaziti, a mesto živnuti, jer stanovništvo iz njega neće odlaziti...
Tekst i slike: Marina Jablanov Stojanović