Adam Rakić, frontmen benda Senshi: Mi smo ratnici...

Iako je u osnovi njihovog žanra moderniji metal, osetno je prisustvo i drugih podžanrova, kombinacija sa hip-hopom, rege zvukom i japanskom tradicionalnom muzikom. Zahvaljujući japanskoj izadavačkoj kući „Hi-Ply Records“ i pozamašnoj bazi fanova, bend je izdao svoj album prvenac i nedugo nakon toga otišao na turneju po Japanu.

Adam Rakić, osnivač i glavni vokal, koji takođe osmišaljava vizuelni identet benda, komponuje, obavlja menayerski deo posla i „Senshi“ vidi kao svoj najuspešniji projekat, u razgovoru za „Dnevnik” navodi da ime benda na japanskom označava ratnika, te da članovi ove nesvakidašnje skupine predstavljaju borce za svoj zvuk.

S obzirom na to da se bavim izradom animacije i grafike za video igre, jednom prilikom je moj prijatelj Dalibor Rajk napravio muziku za igru koja je bila inspirisana Japanom, a čiji temelj je bio metal. Nikada nisam završio tu igricu, ali je muzika bila previše dobra da bi ostala neiskorišćena, pa sam preko instrumentala snimio tekst stare pesme nastale u mom prošlom bendu „MadRed“ i postavio snimak na internet. Dobio sam mnogo pohvala, ljudima se dopalo i tražili su još. Godinu dana nakon toga, osnovao sam „Senshi“ i počeo da težim ka osvajanju japanske scene, otkriva nam Rakić

Nova pesma „Rise again“, osim što je označila vaš povratak, donela je i neke novine. Šta se tačno promenilo?

Na singlu nam je gostovala japanska umetnica Juzu Nacumi (Yuzi Natsumi) koja, osim što svira šamisen - japanski tradicionalni žičani instrument, izvrsno peva, pa smo iskoristili oba njena talenta. Sastav benda je izmenjen, aktuelnu postavu pored mene čine: basista Kosta Mađarević, gitarista Pavle Kirćanski, bubnjar Aleksandar Savara Savić, i naš peti član - tekstopisac Borko Simić. Takođe smo malo promenili prvobitnu formu, ubacili smo elemente popa, ali ne planiramo da nastavimo u tom smeru, već novim spotom se vraćamo na stari zvuk.

Šta te je privuklo u japanskoj kulturi toliko da njene elemente uvrstiš u svoju muziku?

Kao klinac sam počeo da pratim crtane filmove tzv. „anime“, bili su drugačiji od svih ostalih, za mene druga dimenzija. Tada nisu bili popularni, niko ih zapravo nije shvatao. Tek kasnije sam saznao da ih japanska industrija, koja ima primat u svetu što se animacija tiče, proizvodi. Japanci zaista imaju bogatu kulturu, istoriju, interesantu arhitekturu. Hrana im je neverovatna, u to sam se uverio kada sam pre četiri godine prvi put, turistički, tamo otputovao - jeo sam kao car (smeh).

Pre godinu dana održali ste prvi koncert, i to u Nagoji, u okviru japanske turneje. Kako je zapravo došlo do toga? Na koji način vas je prepoznala tamošnja publika?

Moj cilj od samog oformljenja benda je bila japanska turneja. U martu 2017. godine istraživač svetske metal scene, koji pronalazi nove bendove, prepoznao je naš rad i na svom  Tviter nalogu je objavio link našeg prvog spota, koji je za dva dana pogledalo više od  200.000 ljudi. Ubrzo su počele da stižu i ponude za nastupe u Japanu. Međutim, u tom trenutku smo imali samo jednu pesmu i gomilu oduševljenih fanova, zahvaljujući kojima smo prutem „crowd funding“ kampanje godinu dana kasnije i otišli u Japan.

Šta je na tebe ostavilo najjači utisak tokom boravka u Japanu?

Publika. Japanci gerenalno umetnike koji se trude, i to se oseti. Drugačije su im koncipirani klubovi, imaju odvojene prostorije za svirku, druženje, pušače... Pa tako odslušaju koncert, ispoštuju muzičara, a onda izađu da popričaju, zapale cigaretu, popiju pivo. Kod nas se sve to odvija istovremeno. U tome je velika razlika. Osim toga, dešavalo se da ljudi dođu na koncert pola sata ranije kako bi kupili naše majice i presvukli se pre početka. Neki su čak plakali kad smo izašli na binu. Taj doživljaj koji smo poneli sa sobom konstantno nas opominje da se moramo tamo vratiti.

„Crowd funding“ sistem funkcioniše po principu dobrovoljnih donacija prijatelja i fanova. Čime ste se odužili ljudima koji su doprineli da se japanska turneja realizuje?

Imamo mnogo prijatelja u Japanu, oni su nam pomogli oko opreme, a neki su i nastupali sa nama. Posebno bih istakao bend „ROA“ koji je žanrovski blizak nama i koji nas je doveo tamo. Uspeli smo ukupno da skupimo 30.000 dolara preko pomenute kampanje. Svaki naš poštovalac koji je donirao dobio je nešto za uzvrat – majicu ili duks sa našim logom, album, ulaznicu za koncert... Bilo je onih koji su se družili sa nama u bekstejyu, a jedna devojka je čak bila na bini. Toliko je bila pod utiskom da joj je menayer doneo stolicu jer se tresla od iznenađenja i sreće.

M. Ludajić