Iskustva prvog detektiva s licencom od uvođenja novog Zakona

– Red u detektivskoj delatnosti u Srbiji uveden je zahvaljujući naporima predsednika Aleksandra Vučića i ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića –kaže Grgur za naš list. – Donet je poseban zakon, koji se primenjuje od 2016. godine, i kojim su propisana obuka, ispiti i dobijanje licenci za samostalne detektive, a kontrola našeg rada poverena je policiji.

Naime, Zakon o detektivskoj delatnosti propisuje da svi koji žele da se bave tim poslom moraju da polažu stručni ispit i da dobiju licencu, koja važi pet godina, a građani ih mogu angažovati tek nakon potpisivanja ugovora.

– Nakon uvodnog razgovora s klijentima procenim da li mogu rešiti njihov problem. Ako procenim da mogu, s klijentom potpišem ugovor o pružanju detektivskih usluga u kojem je tačno precizirano šta se radi. Do kojih će se rezultata doći, teško je predvideti. Neke istrage se završe za tri dana, neke za nedelju dana ili za mesec, pojedine traju čak i godinu, a neke na neodređeno vreme. Sve zavisi od niza okolnosti, ali nikada ne odustajem dok problem ne rešim – ističe Grgur.

Kada građani ili zastupnici firmi imaju problem koji ne mogu sami da reše, angažuju privatnog detektiva. Uglavnom su to situacije kada sumnjaju u vernost bračnog partnera ili pouzdanost poslovnog saradnika. Ipak, posao detektiva ne svodi se samo na praćenje partnera i otkrivanje preljubnika, otkrivanje pronevera novca, pronalaženje nestalih osoba... Mnogi ne znaju da detektivi mogu pomoći i roditeljima da otkriju da li im deca uzimaju drogu ili se kockaju, da li su pripadnici sekte ili neke kriminalne grupe, šta rade, gde idu i s kim se druže.

Uglješa Grgur kaže za „Dnevnik” da ga neretko očajni roditelji angažuju da pronađe decu pobeglu od kuće. Kada detektiv pronađe maloletnika, ne može ga zadržati već o tome mora da obavesti policiju. Detektiv je ugovornu obavezu prema klijentu ispunio samim pronalaskom deteta. U skladu sa zakonom, on ima pravo da u medijima objavi fotografiju nestale osobe ili predmeta, da nudi nagrade za dobijanje podataka, informacija i dokaza.

U poslednje vreme sve je više prevara na društvenim mrežama iza kojih se kriju radna i seksualna ekspolatacija, trgovina ljudima, lažne poslovne i ljubavne ponude, podvođenje, pedofilija...

I taj vid prevara jedinom novosadskom detektivu nije stran. On apeluje na roditelje da obrate posebnu pažnju i strogo vode računa o aktivnostima svoje dece na društvenim mrežama.

Ranije su kontakti s drugim ljudima bili znatno teži. Međutim, danas postoje različite društvene mreže preko kojih se lakše sklapaju poznanstva. Društvene mreže su mesto gde se najčešće započinju prevare. Uz posebnu tehnologiju, detektivi uspevaju da provale u nalog i istraže da li partner vara u sajber-svetu. To su takozvane virtuelne prevare. Međutim, veoma često prevare se istražuju metodom uhođenja.

Podsetimo, Zakonom o detektivskoj delatnosti propisano je da detektivi moraju imati najmanje visoku stručnu spremu, treba da prođu obuku i polože stručni ispit, koji nije nimalo lak. Nakon dobijanja licence, njima je omogućeno da obrađuju podatke o nestalim osobama, beguncima od zakona, osobama koje su korisniku određene usluge prouzrokovale štetu, koje protivpravno i anonimno nude određene usluge, kao i o izgubljenim i ukradenim predmetima. Klijenti detektivima poveravaju i osetljive slučajeve ispitivanja anonimnih pretnji, poput objavljivanja kompromitujućeg sadržaja u medijima.

– U dosadašnjoj praksi nisam imao većih problema u radu. Legitimacija mi omogućava da prikupljam i obrađujem podatke. Ako neko, međutim, odbije saradnju, nađem način da dođem do željene informacije – naglašava Grgur.

Dozvoljena i upotreba oružja

Prilikom obavljanja poslova, detektiv može upotrebiti vatreno oružje i fizičku snagu u svrhu zaštite sopstvenog života i telesnog integriteta, ali samo ako ne može da odbije napad na drugi način.

Treba napomenuti i to da je detektiv, kada primeti neko krivično delo u toku svog rada, u obavezi da ga prijavi policiji. Sam Zakon o detektivskoj delatnosti upravo to i predviđa, što je obaveza i svakog građanina.

U Srbiji ozbiljnu perspektivu imaju detektivske istrage za velike korporacije i kompanije, koje sve više angažuju upravo detektive. Velike korporacije mahom traže provere CV-a prilikom apliciranja za određeno radno mesto, kao i konsalting o tome kako preduprediti kompanijske krađe i pronevere. Takođe, detektiv može obezbediti klijentima zaštitu poslovnih tajni i očuvati bezbednost poslovanja korporacije.

Ističući da se u radu detektiva diskrecija podrazumeva, Grgur naglašava da je poverljivost jedno od najvažnijih načela u njihovom radu.

– Uz valjano obrazložen zahtev, detektivi službenim putem mogu dobiti podatke o boravištu i prebivalištu lica, vlasnicima motornih vozila i plovila, polisama osiguranja, vlasnicima nepokretne imovine, penzijskom i invalidskom osiguranju, potom podatke iz sudijskih spisa u slučajevima kada korisnik usluga na to ima pravo, kao i podatke iz državnih arhiva, što do sada nije bio slučaj – otkriva za „Dnevnik” detektiv Uglješa Grgur.

M. Bozokin