Evropski dan jezika održan na Filozofskom fakultetu

Prepodnevna intenzivna kiša onemogućila je održavanje „Ulice jezika“ ispred fakulteta, ali to nije smanjilo broj posetilaca. „Ulica“ je ovom prilikom premeštena u fakultetski hol, gde su dvadesetak jezičkih štandova okupirali uglavnom đaci novosadskih osnovnih škola, zabavljajući se reševanjem ponuđenih im malih zadataka i saznajući ponešto o predstavljenim jezicima. Posetioci koji su obavili aktivnosti na svim štandovima, vizirali su svoj „jezički pasoš“, a usledile su i nagrade. Pored štandova jezičkih odseka i centara Filozofskog fakulteta, na ovom sajmu jezika bili su prisutni i štandovi partnerskih institucija.

Evropski dan jezika obeležava se 26. septembra, s ciljem popularizacije učenja jezika, pošto ljudi u Srbiji, kao i u svetu generalno nisu baš jaki u tome, a znamo koliko su nam jezici potrebni, rekla nama je lektor na Odseku za mađarski jezik na Filozofskom fakultetu UNS Vilma Tiškei koja predaje mađarski jezik kao strani.

Danas više, dodala je našpa sagovornica, nije dovoljno da znamo samo engleski, već nam treba još neki jezik, a koji, zavisi od naših afiniteta.

Na našem štandu imamo igrice u vezi s mađarskim jezikom. To su uglavnom reči koje su slične u srpskom i mađarskom, i ovim želimo da pokažemo da mađarski nije toliki bauk za učenje, kazala je Tiškei.

Francuski institut u Novom Sadu već tradicionalno učestvuje na ovoj manifestaciji.

Na Evropskom danu jezika, manifestaciji koja se održava u celoj Evropi i svetu, prisutni smo već nekoliko godina. Mladim postiocima predstavili smo igre na francuskom, kroz njih osnovci mogu da se upoznaju sa geografijom Francuske, imamo i igre memorije, gde mogu da uče kroz povezivanje slika i reči, takođe imamo igru memorije, gde treba spojiti fotografije s određenim istorijskim ličnostima Francuske, rekao je direktor Francuskog instituta u Novom Sadu Vladimir Marinković.

Kako je dodao, odziv je veliki.

Nismo očekivali takvu posetu đaka, uprkos kiši. Prošle godine u Parizu ovakva manifestacija nije privukla toliko zainteresovanih. Drago mi je da se mladi interesuju za strane jezike u Novom Sadu i u Srbiji. Interesovanje za francuski jezik je veliko, što je nama veoma značajno. Francuski je peti svetski jezik, u svetu ga govori 300 miliona ljudi i u ekspanziji je, napomenuo je Marinković.

Na štandu za turski zatekli smo Ljubicu Dabić, studentkinju prve godine prava. Turski uči od 2016. godine.

Predstavljamo turski jezik, ovde su zastupljeni svi nivoi učenja, kursevi od A1 do C2. Ovom prilikom nudimo zabavan jezički program, igru pogađanja reči, a na kraju sledi i nagrada. U Novom Sadu se turski jezik može učiti na Filozofskom fakultetu, a kurs počinje od oktobra, pa se svi zaineresovani mogu prijaviti, kazala nam je Ljubica.

Kako je dodala, gledala je turske  serije i zavolela je taj jezik. Turski nije težak, u srpskom, inače, ima dosta turskih reči, a najviše sam načila slušajući ga. Za učenje svakog jezika je veoma važno biti u konkretnom jezičkom okruženju i slušati kako ga ljudi govore ili pevaju, kaže Ljubica.

Na štandu za srpski jezik kao strani jezik, zatekli smo Sandru Ristanović, koja je završila osnovne studije srpskog jezika i književnsosti.

Kod nas na Filozofski fakultet stranci dolaze da uče srpski na jednosemestralnim ili dvosemestralnim kursevima. Ovo na štandu je pripremljeno za njih, ali ih danas nešto nema, pa naši osnvci rešavaju ove zadatke. Tu su navedene najčešće greške koje stranci prave u srpskom jeziku. Imamo ukrštene reči, kao i objašnjenje rodbinskih i porodičnih veza, sa čime se kod nas stranci loše snalaze. Ne znaju ko je jetrva, a ko zaova..., kazala je Sandra Ristanović.

Jedan od posebno privlačnih štandova bio je onaj Kofucijevog instituta Univerziteta u Novom Sadu, gde su posetioci mogli da prisustvuju ispisivanju željenih reči na kineskom pismu i ispisane cedulje ponesu sa sobom.

Na ovoj smo manifestaciji s našim kineskim jezikom iako to nije evropski jezik, ali kineski je jedan od globalnih jezika. S razvojem kineske ekonomije značajan je evropskim zemljama, kao i Srbiji, s kojom Kina razvija široku saradnju i prijateljstvo. Moje kolege na našem štandu nude neke zanimljive stvari vezane za kineski jezik i kulturu koje mogu biti ineteresantne mladim ljudima, rekao je prof. dr Hui Čen, kineski direktor sa Konfucijevog instituta Univerziteta u Novom Sadu.

V. Crnjanski