Somborski potrošači grejanja dužni sto miliona

Ovih dana polako se privodi kraju remont postrojenja u toplani, kao i sistema za  distribuciju toplotne energije ne bi li sve bilo spremno za predstojeću grejnu sezonu i tu po rečima Aleksandra Čorka, direktora ovog javnog preduzeća neće biti većih problema.

Pojavljuje se, međutim, stara boljka, odnosno nagomilani dugovi potrošača, koji su svojevremeno, tačnije pre tri godine, primorali i lokalnu samoupravu da svoja druga dva preduzeća, JKP „Vodokanal“ i „Čistoću“ angažuje kao jamce za multimilionske kredite toplane kod komercijalnih banaka ne bi li se otplatom dugova „Energane“ otklonila opasnost po grejnu sezonu.

Kako se JKP „ Energana“ , kao i svaka druga toplana u Srbiji finansira prevashodno pružanjem usluga daljinskog grejanja i izdavanjem i naplaćivanjem računa za ovu pruženu uslugu od svojih korisnika, svako odlaganje izmirenja računa dovodi u pitanje i njeno funkcionisanje, pa se somborska toplana i pred ovu grejnu sezonu našla u nevoljama zbog velikih dugova korisnika. U ovom preduzeću ne kriju da su ponovo imaju dosta neredovnih platiša, što stvara probleme u poslovanju i u suštini ugrožava grejanje svih onih Somboraca koji su priključeni na sistem daljinskog grejanja. Kada se zna da se na ovaj način greje preko 4.000 stanova i 230 preduzeća i ustanova, među kojima su i škole, vrtići, ambulante...onda je lako zaključiti kolik problem stvaraju neredovne platiše.

- Trenutno  400 ljudi ima dug prema toplani koji ukupno iznosi preko 100 miliona dinara, zbog čega je neplatišama, koji našem preduzeću duguju od 5.000 do 10.000 dinara poslata opomena za izmirenje duga. Mi smo prisiljeni da svoja potraživanja naplatimo tužbama preko javnih izvršitelja, a one su ovih dana već poslate na preko 300 adresa.- kaže Aleksandar Čorak, direktor JKP „Energana“.- Ukoliko ne dođe do promene ponašanja korisnika jasno je da mi ovako finansijski jednostavno ne možemo da fukcionišemo, pošto ne samo da nezanemarljiv broj građana izbegav svoju obavezu plaćanja za pruženu uslugu, već se dobar broj njih i žala  na “Energanu”.- zabrinut je čelnik čovek ovog somborskog JKP, dodajući i ujedno apelujući na neredovne platiše da svoja dugovanja izmire u što kraćem roku, kako ne bi bilo dovedeno u pitanje grejanje svih sugrađana, apleuju iz ovog preduzeća.

Pored činjenice da se tek polovina korisnika usluga JKP „Energana“ odlučilo za uvođenje merača utrošene toplotne energije, među kojima je velik broj onih vlasnika stanova koji zvrje prazni, pa u skladu sa tim plaćaju tek osnovnu taksu, sve je aktuelniji i problem termoizolacije stambenih zgrada.

Najveći broj objekata kolektivnog stanovanja priključenih na sistem daljinskog grejanja se nalazi u delu grada i tamošnjoj mesnoj zajednici „Nova Selenča“, a kako se radi o zgradama sazidanim pre više decenija nivo tada ugrađene izolacije je daleko ispod aktuelnih trendova, pa i propisa gradnje, što stvara daleko veće gubitke energije a samim tim i troškove toplani i korisnicima.

U somborskoj toplani kažu da ima korisnika  grejanja koji žele da se isključe sa sistema grejanja, ali i da za to postoji određena procedura. Tako se na ovaj potez prošle godine odlučilo 20 Somboraca koji su podneli zahteve, ali je zbog potrebne procedure svega  njih pet i uspelo uspelo u svom naumu da i ostvari to pravo.

- Da bi se neko isključio sa sistema daljinskog grejanjnja postoji procedura, koja nije ni malo jednostavna. Naime, takav korisnik mora podneti elaborat, podrazumeva se o vlastitom trošku, koji se može naručiti i dobiti u ovlašćenom preduzeću u Subotici, ali ujedno pri tome, prema odluci Skupštine grada Sombora koji je i naš osnivač, mora obezbediti i saglasnost svih stanara svoje zgrade- kaže Čorak za potez koji je praksa dokazala da se teško uspešno ostvari, pošto u tom slučaju neminovno rastu troškovi u stanovima koji ostaju priključeni na sistem daljinskog grejanja.

Kao jedna od mera kojima se troškovi grejanja stanova priključenih na sistem daljinskog grejanja JKP „Energane“ mogu dodatno umanjiti je i ona uvođenja merača utroška energije, kalorimetara, ali u objektima kolektivnog stanovanja i ovo predstavlja popriličan poduhvat, pošto najmanje 51 odsto stanara zgrade mora da se i izjasni da je za uvođenje merača utroška toplote, što za sobom povlači i dodatni trošak za korisnike usluga varoške toplane.

M. Miljenović