„DNEVNIK” na 54. Mokranjčevim danima u Negotinu

Prvi je u sklopu Večernje serenade priredila ugledna beogradska čembalistkinja Svetlana Stojanović Kutlača, posvetivši ga baroknim oblicima kontrapunktskih varijacija, pasakalji i čakoni, svirajući na izvanrednom instrumentu nastalom u radionici čuvenog savremenog holandskog graditelja Kornelisa Boma, karakterističnom po svetlo-oblom, upravo „zaokrugljenom“ tonu i obrnutom rasporedu crno-belih dirki. Krenuvši od Italijana Đirolama Freskobaldija i Bernarda Storačea, preko Francuza Luja Kuprena, Žana Anrija Danglbera i Fransoaa Kuprena, dosegnula je i do nemačkih stvaralaca, veličanstvenog Johana Sebastijana Baha i njegovog sina Karla Filipa Emanuela Baha, kada se uz vrhunac baroka razvijao i pretklasični „osećajni“ stil.

Povezujući svoje intrepretacije s naučnim saznanjima do kojih je došla u svojim estetskim, muzikološkim i filozofskim proučavanjima, Svetlana Stojanović Kutlača koju smo u nekoliko navrata (prvi put pre dvadesetak godina) slušali i u Novom Sadu, zasniva dramaturgiju svog resitala na stilsko-izražajnim osobenostima odabranih kompozitora, služeći se odličnom tehnikom, jasnom artikulacijom tona i različitom vrstom ukrasa, i njima dopunjujući uobičajene ritmičke obrasce. Briga o autentičnoj interpretaciji, odnosno nasleđu baroknog izvođenja različitom od autora do autora, s oazama kantabilnosti u gotovo romantičarski raspevanim epizodama, „zgušnjavanje“ zvuka i sloga, te akcelerirajući tokovi raznovrsnih pasaža i improvizacija, kontrasti forte – pijano, hromatska kretanja i bogato ukrašavanje u varijacionim tokovima, naročito su došli do izražaja u Bahovoj maestralnoj Čakoni u de-molu iz Druge violinske partite.

Program „Crni goro“, pretposlednje večeri festivala, priredio je Beogradski kamerni okestar „Ljubica Marić“ pod dirigentskim vođstvom Radeta Pejčića. Njegov tematski odabir obuhvatio je dela srpskih stvaralaca, koja su osim kompozicije Ostinato super tema oktoiha Ljubice Marić, „duhovnog kreda čitavog programa“, posredno ili neposredno povezana s folklornom muzikom, u rasponu od četiri i po decenije. Objedinjujući naslov proistekao je iz istoimene gudačke pasakalje  Aleksandra Obradovića (čime se koncert „formalno“ nadovezao na prethodno izveden čambalistički resital), kao i Počasnice Stevanu Mokranjcu Dejana Despića, koju smo na istoj manifestaciji 2006. čuli u izvanrednom izvođenju Gudačkog kvarteta „TAJJ“. Nekadašnji student muzikologije u Novom Sadu i potonji magistar dirigovanja, sada docent na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici, Rade Pejčić već 13 godina s ovim orkestrom predstavlja ostvarenja srpskih autora svih generacija. S pođednakim poštovanjem promovišući baštinu i najnovije kompozicije, za Mokranjčeve dane su pripremili dela napojena duhovnošću nacionalnog izvorišta, koju njihovi autori, svaki na svoj način otkrivaju u ličnoj intimi i sopstvenom doživljaju.

Odlično uvežbanim ansamblom koji čine iskusni gudači s afinitetom za savremenu muziku (većinom članovi Beogradske filharmonije), pođednako zaslužnih i angažovanih svih grupa, dirigent je ostvario primerenu tehničku i tonsku sliku. Ona je bila fino iznijansirana već u Despićevoj kompoziciji s istaknutim solima vođa deonica, da bi vrsne sposobnosti orkestra bile uložene i u pregnantnost poteza briozno protumačenog Divertimenta in sol Marka Tajčevića, na koji se prirodno nadovezao Kapričo Milorada Marinkovića. Oštrina akcenata, potom i tremolirajuća violentnost, isticanje „težačkih“, ali i igrivih, pa i virtuoznih misli, te lepo odsviran violinsko-čelistički duo na kraju, krasili su izvođenje, kome je kao suprotnost, uvedena muzikom Ljubice Marić, doneto proosećano elegično raspoloženje Selišta Isidore Žebeljan. Samosvojnim doživljajem sopstvene narodne tradicije odisala je i Pasakalja za gudače na narodnu temu „Crni goro“ Aleksandra Obradovića, setnom melodijom kontrastirajući u svakom damaru, snažno „pocupkujućem“, Srpkom kolu Alesandra Vujića (izvedenom na „bis“) koje možda i najočiglednije, ili najjasnije pokazuje jedan drugi put inspiracije rudimentarnom izvornom materijom.

        Marija Adamov