Rod soje i kukuruza dobar, žito i suncokret prosečni
Na kraju smo ekonomske godine u poljoprivredi, koja se završava 30. septembra, pa je vreme i za sumiranje šta nam je donela. Gledajući prinose, može se reći da je za pšenicu i suncokret bila prosečna, a za kukuruz i soju dobra.
Berba kukuruza je u toku, i po dosadašnjim rezultatima, velike vrućine od pre nekoliko sedmica nisu naudile kukuruzu jer je već bio u poodmakloj fazi vegetacije. Direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da se prinosi kukuruza, u zavisnosti od regiona, kreću od šest tona po hektaru do čak 14, i da ćemo ove godine imati, po svoj prilici, 7,7 miliona tona žutog zlata.
– Kukuruza smo ove godine posejali na 970.000 hektara – podsetio je Saković, i dodao da se novim rodom trgovalo već u maju, kada je kilogram kukuruza bio 16 dinara, a od jula cena se spuštala i sada se kreće od 13,5 do 14 dinara.
S prelaznim zalihama, soje ćemo ove godine imati oko milion tona, pa ćemo polovinu roda moći izvesti. Ove sedmice na tržištu je kilogram soje bio od 35 do 36 dinara. Direktor Saković podseća na to da smo soje posejali na 230.000 hektara i da će verovatno – jer se podaci još sabiraju – domaći prosek soje iznositi 3,3 tone po hektaru.
– Očekivali smo rekordne prinose, ali su kasne sorte soje podbacile zbog velikih vrućina – kazao je Saković.
U pogledu suncokreta, ova ekonomska godina je slična lanjskoj, domaći prosek je 3,1 tone po hektaru, kažu podaci „Žita Srbije”. Poljoprivrednici su očekivali i veći rod, ali je klima učinila da rod bude ispod očekivanog.
– Prvo kiše a potom velike vrućine uticale su na to da suncokret u nekim regionima podbaci – naveo je Saković, i dodao da ratari nisu bili zadovoljni ni cenom. – Prošle sedmice u slobodnoj trgovini kilogram suncokretovog zrna koštao je 31 i 31,5 dinar, a toliko je bilo i na inotržištu.
„Žita Srbije”, navodi Saković, nemaju podatak o tome koliko su uljare otkupile novog suncokreta, ali zna da je prošle žetve prerađeno između 500.000 tona i 600.000 tona.
I naposletku, pšenice smo imali na 570.000 hektara. Nju smo prvo požnjeli i već se spremamo za novu setvu.
Direktor „Žita Srbije” Saković ističe da je setva protekla u suši i da je rod počeo da niče tek u januaru. Prosečan prinos je bio 4,5 tone po hektaru, što je na nivou višegodišnjeg proseka, premda je prošle godine bio pet tona po hektaru. Saković kaže da smo dobili žita iznad domaćih potreba i da je milion tona višak.
Z. Delić
