Mladi Srbi i Hrvati sreli se na Ovčari: Edukacijom do pomirenja

Petnaestak njih u utorak se srelo najpre kod Spomen doma Ovčara, a potom su o svemu, suočavajući se s ratnom prošlošću, razgovarali u Vukovaru. Projekat realizuju Centar za razvoj demokratskog društva „Europolis” iz Novog Sada, Centar za mir, nenasilje i ljudska prava iz Osijeka i Centar za podršku i razvoj civilnog društva „Delfin” iz Pakraca.

Zamisao ove studijske posete bio je da se nadoveže na prethodno održane fokus grupe u Osijeku i Novom Sadu. Ideja je bila da razgovaramo o istim temama, ali nakon što učesnici prođu kroz iskustvo direktnog susreta s pravim mestom stradanja, objašnjava koordinator projekta Ognjen Gogić.

Tokom posete Ovčari, dodao je, učesnici su imali da prilike da vide lica žrtava, saznaju više o okolnostima njihovog stradanja, kao i istražnim postupcima kroz koje su činjenice o svemu tome utvrđene.

Naša želja kao projektnog tima bila je da vidimo na koji način bi se stavovi učesnika razlikovali u odnosu na one iznete na fokus grupi u svetlu takvog iskustva, poručio je Gogić.

Na mesto stradanja mahom hrvatskih civila krajem 1991. godine, mladi su imali priliku da vide lica ljudi koji su na kilometar odatle ubijeni i zakopani u jamu, čuju priče o stradalima, suoče se s istinom o kojoj se naveliko priča u Hrvatskoj, dok se u Srbiji skoro i ne spominje. Poseta je izazvala snažne empatične reakcije kod svih, nebitno s koje strane Dunava žive, a svi su se i složili da bi otkrivanje činjenica bio jedini način da se na sva ta ratna dešavnja stavi tačka i s mirom nastavi dalje.

Verujem da egzekucija trudnice na Ovčari nikoga ne može ostaviti ravnodušnim, smatra mladi master istoričar iz Subotice Vladimir Nimčević.

Pravnica Veselinka Kastratović, zadužena za monitoring suđenja za ratne zločine, dočekala je mlade iz Srbije i Hrvatske i uputila ih u detalje nekih događanja tokom ratova devedesetih. Kao tada mlada osoba dobila je oružje u grudi, što je promenilo njene planove i ideje, te se svega toga nerado priseća, ali je odlučila da „poslednji put priča o Ovčari”.

U procesima suočavanja s prošlošću izuzetno je važno dati ljudima objektivan pristup, da nema pristrasti ni s jedne strane, navodi Kastratović.

Kako je dodala, vodila se mišlju da se ovo više ne ponovi, da se preveniše, da se ljudima pruži šansa da sami sagledaju i količinu zločina i zla, i da razumeju i žrtvu.

Olako prelazimo prkeo žrtve i onoga šta je sve propatila. Treba dati vreme lokalnom stanovništvu, vreme odmora i suočavanja s time šta se na lokalnom području događa, poručila je.

Slobodno mogu da kažem, dodao je, da su spomenuti skupovi urodili plodom, odnosno da su okupili ljude koji žele upostavljanje drugačijih, odnosno boljih odnosa između Srbije i Hrvatske, radi rešavanja i dalje otvorenih pitanja koja se tiču ratnih žrtava.

Kako bi se prevazišla ratna prošlost najvažnija je edukacija, mišljenje je Natalije Havelke iz Centra za mir Osijek. Iako u obrazovnom kurikulumu Republike Hrvatske stoji da svi osnovnoškolci moraju da posete Spomen dom Ovčara, što je dobra stvar, negativan uticaj postižu transparenti koji se nalaze u oficijalnoj suvenirnici u tom memorijalnom ambaru.

Bila sam frapirana kada sam došla u Memorijalni centar i u suvenirnici viđela majice i rekvizite sa natpisima HOS (Hrvatske odbrambene snage), a bilo je i „Za Dom spremni”, razočarana je Havelka i dodala da će pisati Vladi RH, budući da je taj centar osnovala država, ističući da to nije narativ koji će pomoći pomirenju.

Tekst i foto: L. Radlovački