Lepa slepa ulica nikad završena
BEČEJ: Umesto da budu zadovoljni kad u svojoj ulici vide radne mašine putara kako krpe rupe na kolovozu, žitelje mirne bečejske Ulice Stevana Doronjskog, hvata dodatna nervoza.
A kako i ne bi, kad istu sliku, bez obzira na lokalnu vlast, gledaju pune četiri decenije. Ne obaziru se lokalne vlasti na žalbe, molbe i proteste sugrađana iz pomenute ulice.
Ulica je izgrađena polovinom 70-ih godina prošlog veka. Sa jedne strane su lepo uređene privatne kuće, a sa druge društveni stanovi u nizu i tri četvorospratnice. Oko svakog stambenog objekta je lepo uređena zelena površina. Možda je i najlepša ulica u Bečeju, ujedno i najmirnija, jer je slepa, i u njoj su automobili samo onih koji tu stanuju ili im neko dođe u goste. Međutim, ovde prilikom izgradnje nije postavljen završni sloj na kolovozu, pa se postojeći brzo haba i svake godine se krpi u proleće i jesen. Duž par stotina metara ulice ima nekoliko stotina „zakrpa“ i još toliko manjih rupa koje vapa za zakrpama, pa automobilske gume imaju pravi test elastičnosti vožnjom po takvom kolovozu.
Iako je bilo dovoljno prostora, prilikom izgradnje ulice nisu postavljeni trotoari, te su pešaci primorani da se kreću kolovozom. A on je toliko pohaban, da je asfaltna masa između šljunka nestala, pa se sada hoda kao po šljunkovitoj plaži. Izuzev klompi sa debelim drvenim đonom, u bilo kojoj drugoj obući svaki kamenčić se oseti.
Kada bi se obračunalo koliko je novca i truda utrošeno na krpljenje rupa dva puta godišnje tokom četiri decenije, jasno bi se videlo da bi daleko isplativije bilo da je postavljen standardni završni sloj.
V. Jankov